Први трофеј Марсеја још од дана славе

Марсеј је победник француског Купа лигаша у фудбалу, такмичења које је 1994. покренуло тамошње професионално удружење клубова прве и друге лиге. Трофеј је сам по себи разлог за радост, тим пре што је у финалу пред 80.000 гледалаца на стадиону „Француска” у Паризу с 3:1 савладан шампион Бордо, дојучерашњи освајач, који је био благи фаворит. Ово знамење, међутим, имаће посебно место у витринама на „Велодрому”. Марсеј до прексиноћ није пригрлио ни један пехар после оног тријумфа у првој Лиги шампиона Европе, када је 1993, голом Базилеа Болија у 44. минуту, победио Милан с 1:0 на Олимпијском стадиону у Минхену.

Сушни период на домаћој сцени трајао је од четврте узастопне титуле првака 1992. У националном купу, који је под окриљем Француске фудбалске федерације, Марсеј је остао кратких рукава у финалу 2006, пошто је изгубио од Пари сен Жермена с 2:1, и следеће године, када је Сошо био успешнији на пенале – 2:2, 5:4. Четири пута је гледао у леђа шампиону – 1994. са седам бодова мање од Пари сен Жермена, 1999. с бодом мање од Бордоа, 2007. с чак 17 бодова мање од тада неприкосновеног Лиона, а прошле сезоне с три бода мање од „Жирондинаца”, који су до титуле дошли победом у последњем колу, прекинувши Лионову премоћ од 2002.

Марсеј је после освајања крова Европе два пута играо у финалу Купа Европске фудбалске уније (Уефа). У Москви 1999. потукла га је Парма с 3:0, а 2004. Валенсија је била успешнија у Гетеборгу с 2:0. Слаба је утеха, али ипак је записано да је Марсеј 2005. био један од четири победника Интертото купа, предворја Купа Уефе, који је укунут прошле године. У другостепено Уефино такмичење пласирао се пошто је у два меча био успешнији од Ла Коруње (укупни резултат 5:3).

Памти се, наравно, да је клуб 1994. истеран у другу лигу због финансијских шпекулација свог председника Бернара Тапија, коме је на терет стављено и лажирање утакмица, да му је одузета титула првака 1993, да му је ускраћено право да учествује у Лиги шампиона 1993/94, да није могао да се бори за трофеје у Суперкупу Европе и у Интерконтиненталном купу, па је уместо њега као финалиста из Минхена играо Милан, који је поклекао и пред Пармом, победником ондашњег Купа победника купова, и затим у Токију пред Сао Паолом, освајачем Купа Либертадорес. Повратак у најбоље француско фудбалско друштво уследио је у сезони 1995/96, пошто је у претходној заузео прво место у другој лиги.

Испало је тако да су Марсеју последњи ловор на домаћој сцени донели играчи који су годину раније изгубили од Црвене звезде на пенале у финалу Купа шампиона у Барију. Подсећамо на неке од њих: голман Олмета, десни бек Аморос, стамена одбрана с Болијем и Бразилцем Мозером, луцидни Абеди Пеле из Гане, опасни нападач Папен, најбољи стрелац француског првенства 1991/92. с 27 голова, Енглез Водл... У шампионској години пуну афирмацију у Марсеју почели су да стичу потоњи важни шрафови француске репрезентације Англома, Десаи и Дешан, који је, ето, донео клубу трофеј већ у првој сезони на његовој клупи.

Драган Стојковић није дао допринос последњој Марсејовој титули државног шампиона. Био је те сезоне позајмљен Верони. Сезону је на тренерској клупи започео Томислав Ивић, али је смењен, па је опет постављен Рајмон Гутелс, који је водио клуб и у Барију.

Можда је Марсеј те 1992. могао да надмоћ крунише и победом у француском купу. Међутим, уочи његовог сусрета с Бастијом на Корзици у полуфиналу дошло је до несреће. Због тога што је на стадион ушло много више људи него што је био његов капацитет, срушила се једна трибина. Погинуло је 18 навијача, а око 2.300 их је било повређено. Куп је прекинут и није добио победника, једини пут од покретања 1918 (играло се чак и у Француској под немачком окупацијом у Другом светском рату).

Г. Анђелић
-----------------------------------------------------------
Победа искована у 17 минута

Марсеј је против Бордоа водио с 3:0 головима Сенегалца Дијаваре у 61. минуту, Валбуене у 67. и аутоголом Шалмеа у 78. Част пораженог спасао је Сане у 85. минуту. Бордо и Пари сен Жермен имају највише трофеја у Купу лигаша – по три.