Prvi trofej Marseja još od dana slave

Marsej je pobednik francuskog Kupa ligaša u fudbalu, takmičenja koje je 1994. pokrenulo tamošnje profesionalno udruženje klubova prve i druge lige. Trofej je sam po sebi razlog za radost, tim pre što je u finalu pred 80.000 gledalaca na stadionu „Francuska” u Parizu s 3:1 savladan šampion Bordo, dojučerašnji osvajač, koji je bio blagi favorit. Ovo znamenje, međutim, imaće posebno mesto u vitrinama na „Velodromu”. Marsej do preksinoć nije prigrlio ni jedan pehar posle onog trijumfa u prvoj Ligi šampiona Evrope, kada je 1993, golom Bazilea Bolija u 44. minutu, pobedio Milan s 1:0 na Olimpijskom stadionu u Minhenu.

Sušni period na domaćoj sceni trajao je od četvrte uzastopne titule prvaka 1992. U nacionalnom kupu, koji je pod okriljem Francuske fudbalske federacije, Marsej je ostao kratkih rukava u finalu 2006, pošto je izgubio od Pari sen Žermena s 2:1, i sledeće godine, kada je Sošo bio uspešniji na penale – 2:2, 5:4. Četiri puta je gledao u leđa šampionu – 1994. sa sedam bodova manje od Pari sen Žermena, 1999. s bodom manje od Bordoa, 2007. s čak 17 bodova manje od tada neprikosnovenog Liona, a prošle sezone s tri boda manje od „Žirondinaca”, koji su do titule došli pobedom u poslednjem kolu, prekinuvši Lionovu premoć od 2002.

Marsej je posle osvajanja krova Evrope dva puta igrao u finalu Kupa Evropske fudbalske unije (Uefa). U Moskvi 1999. potukla ga je Parma s 3:0, a 2004. Valensija je bila uspešnija u Geteborgu s 2:0. Slaba je uteha, ali ipak je zapisano da je Marsej 2005. bio jedan od četiri pobednika Intertoto kupa, predvorja Kupa Uefe, koji je ukunut prošle godine. U drugostepeno Uefino takmičenje plasirao se pošto je u dva meča bio uspešniji od La Korunje (ukupni rezultat 5:3).

Pamti se, naravno, da je klub 1994. isteran u drugu ligu zbog finansijskih špekulacija svog predsednika Bernara Tapija, kome je na teret stavljeno i lažiranje utakmica, da mu je oduzeta titula prvaka 1993, da mu je uskraćeno pravo da učestvuje u Ligi šampiona 1993/94, da nije mogao da se bori za trofeje u Superkupu Evrope i u Interkontinentalnom kupu, pa je umesto njega kao finalista iz Minhena igrao Milan, koji je poklekao i pred Parmom, pobednikom ondašnjeg Kupa pobednika kupova, i zatim u Tokiju pred Sao Paolom, osvajačem Kupa Libertadores. Povratak u najbolje francusko fudbalsko društvo usledio je u sezoni 1995/96, pošto je u prethodnoj zauzeo prvo mesto u drugoj ligi.

Ispalo je tako da su Marseju poslednji lovor na domaćoj sceni doneli igrači koji su godinu ranije izgubili od Crvene zvezde na penale u finalu Kupa šampiona u Bariju. Podsećamo na neke od njih: golman Olmeta, desni bek Amoros, stamena odbrana s Bolijem i Brazilcem Mozerom, lucidni Abedi Pele iz Gane, opasni napadač Papen, najbolji strelac francuskog prvenstva 1991/92. s 27 golova, Englez Vodl... U šampionskoj godini punu afirmaciju u Marseju počeli su da stiču potonji važni šrafovi francuske reprezentacije Angloma, Desai i Dešan, koji je, eto, doneo klubu trofej već u prvoj sezoni na njegovoj klupi.

Dragan Stojković nije dao doprinos poslednjoj Marsejovoj tituli državnog šampiona. Bio je te sezone pozajmljen Veroni. Sezonu je na trenerskoj klupi započeo Tomislav Ivić, ali je smenjen, pa je opet postavljen Rajmon Gutels, koji je vodio klub i u Bariju.

Možda je Marsej te 1992. mogao da nadmoć kruniše i pobedom u francuskom kupu. Međutim, uoči njegovog susreta s Bastijom na Korzici u polufinalu došlo je do nesreće. Zbog toga što je na stadion ušlo mnogo više ljudi nego što je bio njegov kapacitet, srušila se jedna tribina. Poginulo je 18 navijača, a oko 2.300 ih je bilo povređeno. Kup je prekinut i nije dobio pobednika, jedini put od pokretanja 1918 (igralo se čak i u Francuskoj pod nemačkom okupacijom u Drugom svetskom ratu).

G. Anđelić
-----------------------------------------------------------
Pobeda iskovana u 17 minuta

Marsej je protiv Bordoa vodio s 3:0 golovima Senegalca Dijavare u 61. minutu, Valbuene u 67. i autogolom Šalmea u 78. Čast poraženog spasao je Sane u 85. minutu. Bordo i Pari sen Žermen imaju najviše trofeja u Kupu ligaša – po tri.