Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Траже се смене за кашњење на Коридору 10

Траже се смене за кашњење на Коридору 10
Председник Тадић, министри Динкић и Мркоњић и премијер Цветковић: отварање радова уз оптимизам замениле размирице настале због кашњења (снимљено 10. маја 2009) Фото Л. Адровић

Ко ће контролисати трошење пара од продаје Телекома и питање због чега касни пројектовање и изградња Коридора 10 биле су теме прошлонедељног састанка Националног савета за инфраструктуру који је трајао више од пет сати и на коме су још једном севале варнице међу појединим министрима. Према „Политикиним” сазнањима потпредседник владе Млађан Динкић је указао да се са пројектовањем касни шест месеци и да се на међународном коридору, за који је обезбеђен новац, ради аљкаво, споро и са пуно грешака. Предложио је да на наредној седници Владе Србије у четвртак најпре буде смењена Биљана Вуксановић, одговорна за пројектовање у јавном предузећу „Путеви Србије”, а потом и остали одговорни.

Уколико се то не деси, Динкић је најавио да ће на следећој седници изаћи из Националног савета за инфраструктуру у коме осим председника државе Бориса Тадића седе и премијер Мирко Цветковић, Милутин Мркоњић, министар за инфраструктуру, Оливер Дулић, министар за просторно планирање, Верица Калановић, министарка за НИП, Диана Драгутиновић, министарка финансија, Јасна Матић, министарка за телекомуникације, Петар Шкундрић, министар за енергетику…

– Милутин Мркоњић је био у мањини. Председник државе и премијер су свесни кашњења и да је мало тога завршено. Остало је да „Путеви Србије”, односно његово предузеће „Коридор 10” остане да управља радовима на међународном аутопуту, а да Министарство за Национални инвестициони план расписује тендере и руководи радовима на регионалним путевима, између осталог и шумадијским прстеном, који би требало да буде финансиран новцем од продаје Телекома – каже „Политикин” извор.

Управо управљање изградњом шумадијског прстена, односно контрола пара од продаје Телекома, био је предмет спора између министара Милутина Мркоњића и Млађана Динкића.

Разговарано је о томе да ли треба расписивати тендер за пројект-менаџере, односно фирме које би се бавиле пројектовањем, припремом тендерске документације и надзором, за нове путне правце пре свега у централној Србији.

Ненад Иванишевић, члан Управног одбора предузећа „Коридор 10”, каже да су за пројектовање задужени „Путеви Србије”. Он није директно одговорио да ли може брже да се ради на Коридору 10 и да ли је ово предузеће одговорно за кашњења. Набројао је само шта се тренутно ради: ускоро почињу радови на обилазници око Димитровграда за коју је недавно изабран извођач радова, тендер за изградњу тунела није расписан јер пројекти нису били добри, па је Светска банка тражила препројектовање, а тендер за део између Ниша и Пирота тек треба да уследи.

На јужном краку од Грделице до Грабовице, као и од Владичиног Хана до Доњег Нередовца, тек треба да се распишу тендери, после састанка са делегацијом Светске банке, која долази 6. априла. За 110 километара аутопута од Хоргоша до Новог Сада воде се директни преговори са учесницима тендера, пошто нико од пријављених није имао комплетну понуду.

У протекле две године од када је на челу министарства за инфраструктуру Милутин Мркоњић изграђено је педесетак километара Коридора 10.

Из „Путева Србије” јуче нисмо добили одговор шта се дешава са пројектима.

------------------------------------------------------------

Паре од Телекома иду на изградњу шест путева

Највећи пројекат би требало да представља градња пута Појате – Прељина у дужини од 109,6 километара, којим би био формиран такозвани шумадијски прстен. Нови пут био би и Параћин – Зајечар у дужини од 82 километра, као и онај од Коридора 10 до Пожаревца у дужини од око 10 километара, затим деоница Шабац – Рума у дужини од 40 километара, деоница Панчево – Вршац – румунска граница, пут од Ниша до Прокупља дуг 26 километара. За деонице Параћин – Зајечар биће потребно урадити комплетну документацију као и за пут Ниш – Прокупље, а највећи проблем биће недостатак планова, идејних и главних пројеката, као и експропријација земљишта.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.