Лекари беже из медицине рада

Специјалисти медицине рада који се баве превентивом у виду систематских прегледа радника свих професија, све чешће се одлучују за сигурнију позицију изабраног лекара у дому здравља. Када заживи правило о капитацији – плаћању лекара по броју здравствених картона, и када се промени закон о платама у здравству, специјалисти медицине рада неће више моћи да добијају и плату из буџета и да наплаћују разна уверења о здравственом стању, односно неће више бити двојног финансирања.

За сада специјалисти медицине рада плате добијају из Фонда здравственог осигурања, као и сви други лекари, потврђују нам у овој институцији.

– Нико не врши притисак на специјалисте медицине рада, нити тражи од њих да постану изабрани лекари. Чињеница је да је закон предвидео промене начина плаћања и ових специјалиста, када се усвоји капитација. Плаћаће се само права из обавезног здравственог осигурања, а то на пример нису потврде о радној способности и разна уверења које издају ови лекари, а сада добијени новац иде за исплату стимулација или неких других давања – појашњава за „Политику”, Светлана Вукајловић, директорка Републичког фонда здравственог осигурања.

Од 860 специјалиста медицина рада, колико их је било почетком 2000. године, у овом часу ради 240 лекара, али ће и они морати да се одлуче да ли ће радити као изабрани лекари или ће задржати специјализацију, али ће онда део своје плате обезбеђивати финансирањем кроз превентивне прегледе, које ће платити послодавци – фирме, компаније...

Професор др Богољуб Перуничић, помоћник директора Института за медицину рада Србије „Др Драгомир Карајовић” каже да само кроз овај институт годишње прође око 10.000 пацијената, који долазе ради процене радне способности.

– Последњих неколико година јављају се углавном само болесни људи. Раније је било и манипулација и покушаја да се инвалидска пензија добије и када за то нема услова. У последње две године не сећам се да је неко дошао на комисију за инвалидску пензију, а да није било правих разлога за то. Нажалост, долазе изузетно болесни људи, углавном из категорија које су иначе социјално угрожене. Имамо проблем с незапосленим старијим радницима, који немају своја примања, неко их израбљује радом „на црно”, здравље им се убрзано погоршава… Имамо и значајан број људи, који долазе да им се одреди губитак радне способности, али неће да иду у пензију, иако су болесни и нису способни да раде. Доста фирми нам шаље своје запослене који хоће да раде, а у фирмама сматрају да за то нису способни – наводи др Перуничић.

Наш саговорник каже како нико не помиње укидање специјализације медицине рада, али је чињеница да се због најављеног другачијег финансирања ови стручњаци радије одлучују да буду изабрани лекари. Међутим, по његовим речима, медицина је незамислива без ове специјалности, која се бави превентивном медицином.

– Ми смо, заједно са Секцијом за медицину рада Српског лекарског друштва и Стручном комисијом, припремили стратегију будуће медицине рада. Предложили смо усвајање закона о медицини рада и закона о посебном осигурању од повреда на раду и професионалних болести. Међутим, кроз буџет део новца мора да се одвоји за становништво које није у радном односу, али чије се здравље мора чувати, за незапослене, за самозапослене, за оне којима су нужни превентивне програми и мере – каже др Перуничић.

Нема више великих грађевинских фирми и предузећа, нема обавезних систематских прегледа… У децембру лекари ове специјалности су пред собом имали податак да је број од 250.000 производних радника смањен на трећину или четвртину.

– Нови Закон о раду не предвиђа више обавезни преглед пре запослења, изузев за радна места с повећаним ризиком. Има банака, јавних предузећа која добро стоје, па чак и неких приватника, који плаћају систематске прегледе за своје запослене. Они који су се развијали у европским условима схватили су да су здравље и лично задовољство радника на радном месту врло важни, јер подижу продуктивност и креативност на послу. Прегледи су инвестиција, јер свако улагање у превентиву десетоструко се враћа – каже наш саговорник.

Али, много је приметније одсуство стварне бриге за радника, што се нарочито види лети када велики број радника страда на градилиштима. Многи су пред пензијом, многи имају хроничне болести...

– Подаци о повредама на градилиштима или другим местима којима располаже медицина рада често нису тачни, јер део тих радника ради непријављено, „на црно”. Особе које настрадају не пријављују своје повреде као повреде на раду, већ им сугеришу да лажу како су се оклизнули, повредили код куће…Такви трошкови падају на рачун здравственог осигурања, иако по новом закону последице повреде на раду, односно трошкове лечења сноси послодавац, Али послодавац се нагоди са радником у стилу: „Даћу ти неки динар, кажи да ниси пао са грађевине”. Да постоји посебан Фонд за осигурање од повреде на раду до тога не би долазило, а то смо и предложили у стратегији. Специјалисти медицине рада су веома важна специјалност у процени губитка радне способности и „Институт Карајовић” то ради у складу са светским стандардима – каже професор Перуничић.

Оливера Поповић