Русија је увек тежила савезу са Европом

Од нашег дописника

Москва, марта– Европа, која је прихвативши Лисабонски споразум направила савез совјетских капиталистичких република, уплашила се формирања новог Совјетског Савеза, каже Владимир Жарихин, политиколог, заменик директора Института Заједнице независних држава, коментаришући све чешћа упозорења да стварањем Царинског савеза са Казахстаном и Белорусијом (уз могућност да им се придруже друге државе) обнавља бивши СССР. „Чега се плаше, да не пођемо њиховим путем?” пита се Жарихин.

Зашто да не, тамо се боље живи.

Да, тамо је добро, али не примају. Шалу на страну, Русија никад није скривала своју тежњу да формира неки економски конгломерат, а можда касније и некакав политички савез са Европском унијом. Али ЕУ некако није спремна за то. Ја за то не оптужујем водеће земље Европе. Нама је јасно да је то утицај Америке која апсолутно није заинтересована за формирање таквог економског савеза, просто зато што би он био сам себи довољан.

Стиче се утисак да је Русији за све крива Америка – за понашање НАТО-а, за односе са ЕУ... Није ли то мало претеривање?

Није. Ја не кажем „проклети амерички империјалисти”. То су просто њихови национални интереси, и то треба разумети. Није у њиховом националном интересу да се формира такав конгломерат. И они чине све да се то не догоди. Ми све време заборављамо да се и дан-данас на територији готово целе Европе налази америчка војска. Те европске државе не одлучују увек саме о свом политичком деловању. А то би био економски конгломерат који има све што је потребно – и природне ресурсе, и људске, и финансијске, технолошке... И не би му било равног. Али тако је, како је.

Имајући у виду да је, посебно после економске кризе, свет кренуо путем стварања крупних економских конгломерата – то није само ЕУ, већ и група САД–Канада–Мексико, Латинска Америка у којој се већ говори о заједничкој валути, па југоисточна Азија предвођена Кином, где се такође говори о заједничкој валути – нама не преостаје ништа друго него да стварамо свој, макар и недовољно велики, конгломерат. Тако је створен царински савез. И није реч о препороду Совјетског Савеза већ у општим светским тенденцијама. Уосталом, занима ме шта имају у виду кад кажу „препород СССР-а”. Можда мисле на препород комунизма?

Поштено речено, ако се гледа не по речима, него по делима, у нашем руководству седе највећи економски либерали на свету. Погледајте само јединствену пореску скалу! То нема ниједна од земаља Г-20. Говори се и о империјалистичким тенденцијама Русије. Моји пријатељи из Института за изучавање јавног мњења тврде да испитивања говоре да је руски народ много више изолационо расположен. Већина сматра да смо сами себи довољни, да нам нико није потребан, да можемо и сами да живимо, а сви остали су „паразити који од нас само траже јевтину нафту и гас”. Понављам – интеграције на постсовјетском простору су изнуђени одговор на светске тенденције.(/slika2)

Да ли се могу очекивати и политичке интеграције?

То би био веома дуг процес. Врло је важно знати да је интеграција Европе успела на почетку умногоме и зато што су политичке разлике биле гурнуте у други план. Упоредите само политичке системе, на пример, Шпаније и Шведске тада! А интеграције на постсовјетском простору нису могле успети зато што то није схваћено. Веровало се да се држава распала, али остали су темељи на којима треба градити некакве савезе. Али то је било грешка. Нове државе формирале су другачије политичке системе, па се на тим темељима више ништа није могло створити. Сад се коначно схватило да треба градити и нове темеље. А нови темељ је Царински савез. То је нешто као савез угља и челика од пре пола века у Европској унији. И до „нашег Лисабонског споразума” мораће да прође отприлике исто толико времена.

Како ће изгледати, евентуални, „постсовјетски конгломерат” – као савез равноправних држава, или ће се ипак имати у виду њихова различита економска моћ?

Равноправно је немогуће – то је јасно и из искуства ЕУ која је основана као заједница држава отприлике једнаких по економској снази, и као таква могла је да функционише на принципу једна држава – један глас. Оног тренутка када су им се придружиле мале и слабе државе, појавили су се проблеми. Зато је и дошло и до Лисабонског споразума који је променио правила и тако деблокирао систем.

Често се говори о могућој заједничкој валути у оквиру земаља ЗНД. Да ли је она могућа?

Видите ли шта се ових дана дешава са Грчком? И евро већ има проблема. Познато је да смо ми, у оквиру заједничке савезне државе са Белорусијом, годинама покушавали да направимо заједничку валуту. И никако није ишло – кад је Русија предлагала да емитује заједничку валуту, Лукашенко није могао да се сложи јер би то значило да је испустио из руку економију своје земље. А кад је он предлагао да буду два емисиона центра, Русија је одбијала јер је то, економски, бесмислица. Заједнички новац представља висок степен политичке интеграције која међу земљама ЗНД не постоји. И коначно је схваћено да је много боље кренути са обрачунском јединицом, као некад Европа са екијем. Мислим да ће се ићи тим путем.

Царински савез између Русије, Казахстана и Белорусије је реалност. Има наговештаја да би му се и Украјина придружила, мада уз нека ограничења која јој намеће чланство у Светској трговинској организацији. Како се то може одразити на глобална дешавања у свету?

Све који имају нешто против економске сарадње на евроазијском простору и сматрају то препородом СССР-а ја питам да ли уместо тог модела, који нуди Русија, они нуде други, бољи који представља економски подељено евроазијско пространство? И да ли сматрају да те земље у данашњим условима глобалних интеграција могу самостално да опстану? И зар то потпуно раздељено пространство неће, због економских проблема, постати још једна нова, веома озбиљна опасност управо за Европу?

Европа се данас налази на распућу. Има великих проблема. Могућности европских интеграција су већ исцрпљене (можда и прерано). Следећи корак ће бити интеграција са Русијом. Другог пута нема. Иначе нам преостаје да бесконачно правимо „северне” и „јужне” токове заобилазећи једну по једну државу.

А како ће на то реаговати Америка?

Постављаће клинове под точкове.