Март у сећању на мрак

Месец март као да је створен за разна мрачна сећања. Од српских мартовских ида, када смо изгубили европског премијера и корак ка тој Европи, до Јасеновца, Голог отока и Сребренице. Све нас је то бомбардовало углавном са малих екрана и страница штампе.

Прво је онај голооточки бог гостовао код Југослава Ћосића и тек у назнакама показивао да је човек, да не кажем људско биће. Да се разумемо: можда је он заиста био бог, али мене је све то подсетило на онај амерички филм ,,Интервју са вампиром”.

Александар Станковић, Ћосићев колега са ХРТ-а, довео је госта који нас је подсетио да су сви недавни мрачни догађаји имали још мрачнију предисторију. Његов гост, извесни Ђапићев ,,праваш” Даниел Срб, човек пријатне спољашњости, показао нам је сву унутрашњост неке друге Хрватске. Ваљда у очајању због презимена, стално је ,,извлачио” Хрватску из ,,балканског глиба” гурајући је у цивилизацију западне Европе. Тај чова је демантовао оно: Што се роди србо, ни праваш не исправи. Помислио сам како би било да се том Србу прикључио и неки ,,шешељевац”, презименом Хорват. Каква би то, Станковићу, емисија била!?

Коначно, декларација о Сребреници у српском парламенту. Ко, за име бога, не би осудио такав злочин!? Проблем су само једна бројка и једна реч. Осам хиљада и геноцид. Како то да се егзактно утврди? Дотле, довешћемо ствар до апсурда и, на предлог радикала, осудити турски геноцид над Јерменима и замерити се новим-старим пријатељима са Босфора, који су што уз нас што на нама већ вековима. Можда ће да нам затраже да се Милош Обилић осуди за тероризам, а Карађорђе за геноцид над дахијама. У овом, како рече госпо’н Срб, балканском глибу, све је могуће, јер влада неподношљива лакоћа осуђивања.

И онда, у том глибу, појављују се два принца у елегантним оделима, без кравате, насмејани на опатијском сунцу и запрепашћујуће за ове просторе – цивилизовани и културни. Да није било оног мириса Медитерана, помислио би човек да се то дешава негде у Скандинавији, међу Хиперборејцима. Унели су зрачак наде међу оне нормалне. Оним другима, са обе стране, су се чинили сувише синтетично, готово нестварно, дакле, привремено. Чија је слика реалнија?

И док смо сви оптерећни мрачном прошлошћу, балканска крими интернационала ради свој посао и полако увлачи и неке виђеније људе из новина, политике, правосуђа... Држава је обећала бескомпромисну борбу против те интернационале.

Сутра је дан посвећен том обећању.