Mart u sećanju na mrak

Mesec mart kao da je stvoren za razna mračna sećanja. Od srpskih martovskih ida, kada smo izgubili evropskog premijera i korak ka toj Evropi, do Jasenovca, Golog otoka i Srebrenice. Sve nas je to bombardovalo uglavnom sa malih ekrana i stranica štampe.

Prvo je onaj golootočki bog gostovao kod Jugoslava Ćosića i tek u naznakama pokazivao da je čovek, da ne kažem ljudsko biće. Da se razumemo: možda je on zaista bio bog, ali mene je sve to podsetilo na onaj američki film ,,Intervju sa vampirom”.

Aleksandar Stanković, Ćosićev kolega sa HRT-a, doveo je gosta koji nas je podsetio da su svi nedavni mračni događaji imali još mračniju predistoriju. Njegov gost, izvesni Đapićev ,,pravaš” Daniel Srb, čovek prijatne spoljašnjosti, pokazao nam je svu unutrašnjost neke druge Hrvatske. Valjda u očajanju zbog prezimena, stalno je ,,izvlačio” Hrvatsku iz ,,balkanskog gliba” gurajući je u civilizaciju zapadne Evrope. Taj čova je demantovao ono: Što se rodi srbo, ni pravaš ne ispravi. Pomislio sam kako bi bilo da se tom Srbu priključio i neki ,,šešeljevac”, prezimenom Horvat. Kakva bi to, Stankoviću, emisija bila!?

Konačno, deklaracija o Srebrenici u srpskom parlamentu. Ko, za ime boga, ne bi osudio takav zločin!? Problem su samo jedna brojka i jedna reč. Osam hiljada i genocid. Kako to da se egzaktno utvrdi? Dotle, dovešćemo stvar do apsurda i, na predlog radikala, osuditi turski genocid nad Jermenima i zameriti se novim-starim prijateljima sa Bosfora, koji su što uz nas što na nama već vekovima. Možda će da nam zatraže da se Miloš Obilić osudi za terorizam, a Karađorđe za genocid nad dahijama. U ovom, kako reče gospo’n Srb, balkanskom glibu, sve je moguće, jer vlada nepodnošljiva lakoća osuđivanja.

I onda, u tom glibu, pojavljuju se dva princa u elegantnim odelima, bez kravate, nasmejani na opatijskom suncu i zaprepašćujuće za ove prostore – civilizovani i kulturni. Da nije bilo onog mirisa Mediterana, pomislio bi čovek da se to dešava negde u Skandinaviji, među Hiperborejcima. Uneli su zračak nade među one normalne. Onim drugima, sa obe strane, su se činili suviše sintetično, gotovo nestvarno, dakle, privremeno. Čija je slika realnija?

I dok smo svi opterećni mračnom prošlošću, balkanska krimi internacionala radi svoj posao i polako uvlači i neke viđenije ljude iz novina, politike, pravosuđa... Država je obećala beskompromisnu borbu protiv te internacionale.

Sutra je dan posvećen tom obećanju.