Авангардни филм против тржишта

Почетак 57. београдског фестивала „кратког метра” обележило је присуство аниматора, илустратора, карикатуристе и стрип цртача Борислава Шајтинца којем је уручена награда за животно дело. После отварања фестивала, уз премијеру документарца „У реду, победио сам” Владимира Петровића о београдској легенди Душану Прелевићу Прелету, приказана су и два филма страних аутора о Београду – „И ово је Београд” Корине Швингрубер Илић из Швајцарске и „Београд” Арјана Брентјеса из Холандије.

Документарац од 11 минута „И ово је Београд” јесте есеј о свакодневном животу престонице и њених становника различитих профила, док је Брентјесов кратки играни филм посвећен стрип уметнику који је киднапован и транспортован у српску престоницу, јер га сматрају одговорним за НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. године.

Оба аутора биће гости фестивала у чијем међународном жирију ће радити Пип Чодоров, редитељ посвећен очувању и промоцији авангардног филма. Њујорчанин Чодоров већ дуже време живи и ради у Паризу где је основао дистрибутерску кућу „Re:Vior” за ауторски, експериментални и авангардни филм. Захваљујући његовом пријатељством са важном фигуром америчког авангардног филма Јонасом Мекасом, вечерас од 21 сат у Музеју Југословенске кинотеке биће приказан документарни филм „Белешке о америчком филмском редитељу на послу: Мартин Скорсезе”. Реч је о филму који је настао када је Мекас, са сином Себастијаном, посетио снимање Скорсезеове „Двоструке игре”, која је касније награђена Оскаром за најбољи филм.

– Мекас је снимио филм тако што је отишао на сет филма „Двострука игра”, и иза сцене снимао како Мартин Скорсезе режира. Трилер „Двострука игра” је власништво америчких мејџор студија и они нису дозволили да се било шта што је у вези са снимањем филма емитује, тако да филм још увек није издат и још увек Мекас није добио права да га прикаже на ТВ. Успео је једино да га прикаже у Центру „Помпиду”, и то захваљујући Скорсезеу. Иако филм није приказиван, Јонас је успео да сними документарац о свом пријатељу у којем се види како Мартин ради. Њих двојица су пријатељи, стално се међусобно помажу и подржавају – објашњава Чодоров, по чијем избору ће бити приказани и експериментални филмови из Архива наше кинотеке, а на програму ће бити и Чодоровљева дела у избору Дуње Јеленковић, предселекторке страног такмичарског програма фестивала.

– Постоје аутори који још увек снимају филмове у авангардном стилу, као у шездесетим годинама прошлог века, и себе сврставам у ту групу. Већина аутора, који се данас интересују за авангардни филм, ради у галеријама, музејима, раде видео радове, а свега неколико нас се стварно труди да те филмове прикаже у биоскопима. Авангардни филм је увек био у духу побуне против било каквог тржишта, и треба их снимати на ничијој земљи, између филмске индустрије и уметничког света – сматра Чодоров који се тренутно бави истраживањем утицаја нове филмске технологије на перцепцију гледалаца.

И. Аранђеловић