Берлускони поново побеђује

Од нашег дописника

Рим, 30. марта – И поред вишемесечних политичких скандала и негативних прогноза, владајућа коалиција у Италији забележила је пресудну победу на регионалним изборима 2010. Од 20 италијанских регија, на последњим изборима учествовало је 13 регија, док је званични резултат политичког меча између опозиције, на челу са Демократском партијом и владајуће коалиције, предвођене Берлусконијевом странком Народ слобода, седам према шест. Левица је успела да забележи победу у већем броју регија али је зато Берлусконијева коалиција достигла примат у политички најважнијим областима: Пијемонту (седишту „Фијата”), Ломбардији и Лацију.

Реч је о потпуно поражавајућем резултату за италијанску левицу која је на претходним регионалним изборима 2005. године освојила 11 док су десници припале само две регије. Прошломесечни скандали који су чак пенализовали Берлусконијеву кандидаткињу Ренату Полверини (листа Берлусконијеве странке Народ слобода, због бирократских компликација, није била присутна у свим бирачким местима у Лацију), ипак нису угрозили њену победу.

Радикалка Ема Бонино, у коалицији са опозиционом демократском странком, изгубила је Лацијо за само неколико хиљада гласова, а тако и италијанску престоницу.

Катастрофалан податак за тренутну политичку сцену у Италији представља пре свега и чињеница да огроман проценат бирача (скоро сваки трећи Италијан) није отишао на гласање. У односу на 72 одсто 2005., на последњим регионалним изборима излазност је достигла само 64,2 одсто. Управо је недовољан одзив грађана представљао и највећу опасност за владајућу политичку коалицију која се највише прибојавала „француског синдрома” (имајући у виду да је само пре неколико недеља француски председник Николас Саркози на регионалним изборима изгубио првенствено због минималне излазности грађана која је бележила само 47 одсто).

Још један феномен, који је задесио Апенинско полуострво и током политичких избора 2008, јесте огроман пораст популарности националистички настројене странке Лиге за север чији је лидер Умберто Боси. Поменута партија позната је првенствено захваљујући својој федералистичкој настројености и тежњи да административно и финансијски одвоји богати италијански север од сиромашнијег југа. Лига за север однела је убедљиву победу у северној италијанској регији Венето, где је представник ове странке, Лука Заја освојио чак 60 одсто гласова док је у осталим северноиталијанским регијама коалиција са Лигом за север била пресудна за победу Берлусконијевих кандидата. Број присталица антиимигрантске политичке странке је у односу на последње регионалне изборе 2005. скоро дупло већи.

На националном нивоу, Берлусконијева странка Народ слобода освојила је 26,7 одсто гласова, демократска странка 25,9 одсто, док је Лига за север достигла чак 12,7 одсто гласова (у односу на 5,7 одсто 2005).

Убедљива победа владајуће коалиције очекивано је забележена и у родној регији италијанског премијера, Ломбардији са кандидатом Робертом Формигонијем на челу.

За резултате најбитније италијанске регије Лацио, и исход борбе између две кандидаткиње Ренате Полверини и Еме Бонино, бројао се и последњи гласачки листић. Слична ситуација задесила је и севернозападну регију Пијемонт, где је након петогодишњег мандата кандидаткиња демократске странке Мерцедес Бресо изгубила.

Освежење левици у Италији приуштила је једино јужна регија Пуља у којој је победио популаран кандидат Ники Вендола (упркос чињеници да га главна опозициона партија, демократска странка, није желела за лидера поменуте регије).

Берлусконијева победа на регионалним изборима, према мишљењу италијанског јавног мњења, достигнута је још једном првенствено захваљујући његовом маркетиншком умећу: блокирајући „неприкладне” политичке програме током предизборне кампање као и детаљном медијском стратегијом не само на телевизијским каналима који су у његовом власништву већ и на државној телевизији РАИ.

Регионални избори у Италији доказали су и неприкосновени утицај Босијеве странке Лига за север. Убедљива победа ове националистичке партије довела је у питање и утицај Берлусконијеве странке Народ слобода у владајућој коалицији: Народ слобода забележио је победу захваљујући првенствено својим бирачима, парадоксално, углавном у јужноиталијанским регијама (Калабрији, Кампанији).

Након последњих регионалних избора Берлускони ће бити миран у наредне три године – до краја свог мандата. На видику су превасходно реформе италијанског судства са којим је италијански премијер већ годинама на ратној нози. Последњи политички тест владајуће коалиције приуштио је пре свега валидан простор превасходно националистичкој италијанској партији Лиги за север за дуго очекиване реформе о федерализму са којима ће наредних година Берлускони морати озбиљно да се суочи.

Марина Лаловић