Уводи се осигурање од лекарске грешке

Лекарска комора Србије планира да покрене избор за најповољнију осигуравајућу кућу преко које ће лекари моћи да се „обезбеде” у случају да начине професионалну грешку. Тренутно се медицинари појединачно осигуравају или неке болнице склапају уговоре с компанијама из те области, али највећи број доктора и даље заступа став: „Шта ће ми то осигурање, ја никад не грешим?”

Примаријус др Татјана Радосављевић, директорка Лекарске коморе Србије, претпоставља да би после раписивања тендера за најбољу осигуравајућу понуду, оваква пракса осигурања лекара могла да почне с реализацијом најкасније на јесен.

Она каже да у свим земљама у окружењу које имају уређен здравствени систем и институцију лекарске коморе, постоји и осигурање од професионалне одговорности лекара, односно од лекарске грешке. На Скупштини Лекарске коморе договорено је, после разговора са стручњацима из Словеније и Хрватске, да се размотри расписивање тендера за прикупљање понуда основних пакета услуга, који подразумева осигурање од професионалне одговорности за све чланове Лекарске коморе.

– У зависности од посла којим се баве, људи се суочавају са ризицима које собом носи одређено радно место. Такво осигурање би покривало одштетне захтеве пацијената. У нашем здравственом систему није уређено ко треба да плати осигурање, односно да ли то треба да учини лекар сам, његов послодавац или комора – истакла је др Радосављевић.

Комора се определила за варијанту по којој уколико лекар направи професионалну грешку у лечењу, а тужи га онај ко сматра да је оштећен или то ураде чланови његове породице, активира осигурање одређене компаније, чији правни тим може да се нагоди с подносиоцем тужбе, или да заступа доктора на суду и плати одштету уколико грешка буде доказана.

Др Радосављевић објашњава да такав концепт осигурања подразумева да се део чланарине који доктори уплаћују Комори „врати” њима управо преко тог осигурања.

–  За то би био утрошен новац који већ поседујемо, јер оно што је уплаћивано у нашу касу нисмо трошили, већ чували.. До сада су болнице плаћале одштетне захтеве, а негде су и лекари партиципирали. Осигурање у Европи и у Америци је постављено тако да више плаћа хирург него рецимо епидемиолог, пошто је хирург више изложен ризику да га неко тужи за професионалну грешку. Овде није реч о кривичним, већ о грађанским споровима. Мислим да би код нас било добро да се регулише основно осигурање, али и да се уведе могућност да лекари на захтевнијим позицијама уплаћују већу суму новца управо због тог повећаног ризика – објаснила је директорка Лекарске коморе.

Радосављевићева напомиње да ће дужност изабране осигуравајуће куће бити да извештава комору о томе колико се случајева „прозваних” лекара због професионалне грешке нашло на суду, јер се код нас још не зна тачно колико је медицинара начинило пропусте у раду. Тренутно се ради и на успостављању сарадње са судовима па да они – када донесу неку пресуду из ове области – обавесте о томе комору. (/slika2)

– Желимо и да се напокон дефинише шта је то лекарска грешка, јер постоје лекарска грешка, немар и несавесно лечење. Постоји медицинска грешка која нема везе са немаром, већ може доћи до одређених компликација у току неког захвата. А можда је у питању нежељени исход лечења, пошто је нешто кренуло лоше, а породици пацијента је тешко да то прихвати, па тужи лекара –  објашњава наша саговорница.

Према неким подацима, у Немачкој се годишње јави око 40.000 пацијената или чланова њихових породица који сматрају да су били жртве лекарске грешке, док се у САД трећини од око 100.000 људи који туже лекаре исплати накнада преко осигуравајућих кућа. У Хрватској је до сада регистровано око 1.600 пријављених лекарских грешака. У нашој земљи не постоји евиденција о овој проблематици, па и није сасвим јасно због чега би конкретно пацијенти могли да туже лекаре.