БДП Србије у 2009. опао за три одсто

БЕОГРАД – Бруто домаћи производ (БДП) Србије је у 2009. години опао за три одсто, објавио је Републички завод за статистику (РСЗ).

Реални пад БДП у првом кварталу 2009. био је 4,1 одсто, у другом кварталу 4,2 процента, у трећем 2,3 одсто, док је у четвртом кварталу пад успорен на 1,6 одсто.

Према проценама Министарства финансија, вредност БДП Србије у 2009. години била је 2.953 милијарде динара или 31,5 милијарди евра.

На пад БДП од 1,6 одсто у последњем кварталу 2009. године, како се наводи, највише су утицали трговина, прерађивачка индустрија и грађевинарство.

Ублажавању пада БДП у том периоду су допринели саобраћај, сектор финансијског посредовања и остале услуге, навео је РЗС.

Према наводима тог завода, грађевинарство је у четвртом кварталу имало пад од 19,6 одсто, угоститељство 16,6 процената, трговина је забележила пад од 10,9 одсто, прерађивачка индустрија 6,9 одсто, а сектор вађења руда и камена четири процента.

Највећи раст забележио је саобраћај - 8,1 одсто и финансијско посредовање, које је у последњем тромесечју прошле године имало раст од 3,7 процената, додаје се у саопштењу.

Подаци РЗС Србије о БДП се односе на Србију без Косова и Метохије.

-----------------------------------------------------------

Индустријска производња порасла у фебруару 2,8 одсто

Индустријска производња у Србији у фебруару ове године била је 2,8 одсто већа него у фебруару 2009. године, али је у односу на просек 2009. године била мања 8,5 одсто, саопштио је Републички завод за статистику.

У периоду јануар-фебруар 2010, у односу на иста два месеца претходне године, индустријска производња је порасла за три одсто.

У фебруару је, посматрано по секторима, на годишњем нивоу код вађења руде и камена постигнут раст од 10,2 одсто, у производњи и дистрибуцији струје, гаса и воде од три одсто, а у прерађивачкој индустрији од 1,9 одсто.

Гледано према наменским групама, у фебруару ове у поређењу са фебруаром прошле године производња трајних производа за широку потрошњу повећана је 17,4 одсто, интермедијарних производа осим енергије осам одсто, енергије 2,5 а капиталних производа 2,3 одсто.

Истовремено је опала производња нетрајних производа за широку потрошњу, од 2,2 одсто, пише у саопштењу Завода.

Повећање обима индустријске производње у фебруару 2010. у односу на фебруар 2009. је постигнуто у 12 области које у структури индустријске производње учествују са 50 одсто, а пад у 17 области.

Фебруарском расту индустријске производње највише су допринели повећање производње основних метала, моторних возила и приколица, електричне енергије, вађење сирове нафте и гаса, рециклажа и производња намештаја.

Десезонирани индекс индустријске производње за фебруар 2010. у односу на јануар 2010. показује да је у индустрији укупно остварен пад од 1,4 одсто, а у прерађивачкој индустрији од 2,1 одсто.

Десезонирани индекс индустријске производње за фебруар 2010. у односу на просек 2009. показује да је у укупној индустрији убележен раст од 2,1 одсто а у прерађивачкој од 1,9 одсто.

Укључујући индустријску производњу малих предузећа која се прати на узорку, у фебруару 2010. је у односу на просек 2009. укупна индустријска производња била мања 10,2 одсто а прерађивачка 15,3 одсто.

-----------------------------------------------------------

Трговински дефицит Србије 785 милиона евра за два месеца

Спољнотрговински дефицит Србије у прва два месеца 2010. износио је 785 милиона евра, што је за 19,8 одсто мање него у истом периоду прошле године, саопштио је Републички завод за статистику.

Како се наводи у саопштењу, извоз Србије у јануару и фебруару био је 872 милиона евра, што је повећање за 13,3 одсто, док је увоз био 1.658 милиона евра, што је за 5,3 одсто мање него у прва два месеца 2009. године.

Покривеност увоза извозом, износи 52,6 одсто и већа је него покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 44 одсто.

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у јануару и фебруару износила износи 2,5 милијарди евра, што је за 0,4 одсто мање него у истом периоду 2009. године.

Како је оцењено у саопштењу Завода за статистику, у јануару и фебруару дошло је до благог опоравка извоза, али светска економска криза још има утицаја на кретање привредне активности у свету и у Србији.

Подаци о извозу производа црне металургије охрабрују да ће се позитивне тенденције наставити, додаје се у саопштењу.

У увозу, главни спољнотрговински партнери Србије у јануару и фебруару били су Русија, одакле је увезено робе за 351 милион долара, Немачка (143 милиона долара) и Италија (184 милиона долара).

Србије је највише производа и услуга извезла у Италију, укупне вредности од 157 милиона долара, следи Немачка где је извезено робе за 232 милиона долара и Босна и Херцеговина (127 милиона долара).

Спољнотрговинска размена била је највећа са чланицама ЕУ, више од половине размене. Највећи суфицит остварен је са Црном Гором, Босном Македонијом, а највећи дефицит са Русијом због увоза енергената.

Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу Србије највеће учешће имају - гвожђе и челик (152 милиона долара), обојени метали (95 милиона долара), поврће и воће (66 милиона долара), житарице и производи од њих (64 милиона долара) и електричне машине и апарати (63 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 36 одсто укупног извоза.

Србија је у прва два месеца највише увозила природни гас (236 милиона долара), нафту и нафтне деривате (207 милиона долара), електричне машине и апарате (81 милион долара), обојене метале (79 милиона долара) и друмска возила (67 милион долара).