Дегенеративни капитализам

Главна разлика између индустријског и трговачког капитализма је у томе што први почива на крупним фабрикама, стално „има пред собом светско тржиште, упоређује своје цене коштања с тржиштем”. Он је у рукама велике светске силе капитала. Трговачки капитализам је у рукама трговаца.

У мојој породици куповали смо у нашим апотекама један лек против остеопорозе по папреној цени. Одемо у Сегедин и у тамошњој апотеци „Киђо” (,,Змија”), купимо тај исти лек као трипут јефтинији. Одмах купимо три дозе за месец и по дана. Размотрили смо тај случај. У Мађарској га продају по европској цени. При том је зарадила апотека, зарадио увозник, а профит је убрао швајцарски произвођач. У нашој апотеци не влада европски капитализам, него нека дегенеративна форма тог система.

Добро је кад неки од носилаца наше политике отпутује у Европу, али под условом да уђе у радње са одећом и обућом за децу. Један од њих, кога откако је ствар испричао преко ТВ екрана више ценим, посведочио је да је тамо, на европском тржишту, роба за децу, неизбежни баласт родитељских буџета, јефтинија!

Да, код нас трговци диктирају цене. Иза наших трговаца више углавном не стоји кожно-текстилна индустрија претходног периода („приватизована” је, или отишла на добош). Нема индустријског мерила трошкова него се они шибају „одокативно”. Да не бих ударао само у очајничке струне, морам да наведем своју куповину зимских дубоких ципела (чизама) са посуврнутим крзненим рубом. У новембру нам син јави да му кроз танке ђонове јесењих ципела пробија мраз. Потражимо по Београду, и у Његошевој улици нађемо продавницу обуће иза које стоји наша индустрија. То је продавница корпорације М. Д. Чизме су за брдску војску, ојачане, постављене, угодне (пробао сам их) и греју ноге. Нису ни ценом отишле преко седам хиљада.

Очигледно, индустријски поткрепљени капитализам надмоћнији је од чисто трговачког. Трговачки је, својим настанком, бивао систем пљачке. С тим што су рани трговци били нападани од барона-разбојника, протува и битанги.

Но има једна мрачна, трећа врста, чисто дегенеративног капитализма: то је онај који почива на ординарном криминалу! Назваћу га „криминални капитализам”. Замислићемо да се он зачиње по подземним гаражама, подрумима и пацовским буџацима. Главни мотив је и овом капитализму безобзирни профит. При том се роба којом ће се „капиталисати” не бира поштено и човечно. Дегенеративни криминални капитализам израста као отровна печурка на телу недужних жртава. За криминалног капиталисту (тај новораст 21. века) није важно хоће ли својом профитном робом уништавати одрасле, младе или чак децу. Уз шверц оружјем и људима, најподеснији им је за транспорт и протурање демон дроге.

Што рекао Мартин Лутер 1527. године, овом „нехришћанском лупештву” држава је дужна да стане на траг.

Све државе данашњег света куну се да су у походу против тог штеточинског лупештва. Али скорашње вести о шверцерима дроге ухваћеним на Атлантику, и о големим легализованим власништвима тих истих шверцера над хотелима, имањима и „инвестиционим подухватима” изазивају језу.

Новац им је својим нагомиланим ресурсима дао углед и јавна признања. Чак и неке државе штите шампионе дегенеративног капитализма. То баца увек сумњу на те државе, да ни њихов акумулирани капитал није настао чистим путем. Порекло новца, у ова времена развијене технике прања новца, ишчезава и губи се брзо. Носиоци „нехришћанског лупештва” моћи ће, уз велику вероватноћу, било скупим адвокатима, било неуловљивим фискалним марифетлуцима, да надвладају часно јавно мњење.

Јер ко се као шегрт учио згртању пара на дроги, биће мајстор кад зађе у воде легалног лавиринта.