Аутоматски у стечај

Народна банка Србије ће сутра објавити списак привредних субјеката који су у блокади дуже од три године, на које ће бити примењене одредбе увођења аутоматског стечаја, а прелиминарне процене су да је у Србији 10.000 таквих фирми, изјавио је јуче државни секретар у Министарству економије и регионалног развоја Небојша Ћирић.

Он је на брифингу за новинаре прецизирао да у тој групи правних субјеката нису само предузећа, већ и удружења, задруге, невладине организације...

Ћирић је објаснио да нови Закон о стечају, који је на снагу ступио 1. јануара ове године, а чије су одредбе о аутоматском покретању стечаја ступиле на снагу јуче, предвиђа да сви субјекти који су у блокади дуже од три године, буду брисани из регистра Агенције за привредне регистре.

Према његовим речима, циљ аутоматског увођења стечаја је да се на бољи начин уреди привредни амбијент у Србији, да се поступак учини јефтинијим и да се из привредног живота уклоне сва она друштва која имају једног или два запослена, не уплаћују годинама доприносе, често се баве незаконитим радњама и шире ланац неликвидности.

Саветник потпредседника владе Млађана Динкића Лука Андрић је објаснио да ће НБС спискове ажурирати једном месечно и да ће бити у обавези да их достави надлежним привредним судовима.

Објава спискова не значи и да ће се привредни субјекти који ће се наћи на њима аутоматски брисати из регистра Агенције за привредне регистре, рекао је он, наводећи да је пред њима неколико могућности.

По достављању списка, стечајни судија доноси решење о покретању претходног стечајног поступка, али након тога почиње да тече рок од шездесет дана, у коме је могуће да се уплати предујам, како би се избегло аутоматско брисање из АПР-а и уместо тога отворио редован стечај, у коме привредни субјекат може да настави да функционише подношењем припремљеног плана реорганизације. „Уколико се у року од 60 дана не уплати предујам за покретање стечаја, предузеће се брише из регистра, а имовина стечајног дужника прелази у својину републике Србије”, објаснио је Андрић.

Он је додао да ће се висина предујма одређивати на основу финансијских извештаја предузећа, броја запослених и вредности имовине и подсетио да је досадашња судска пракса показала да се износ предујма кретао између 200.000 и 300.000 динара, али да се очекује да он буде и мањи, како би се повериоци лакше одлучивали за уплату.

Аутоматски стечај могуће је избећи ако рачун у року од тих 60 дана буде одблокиран бар на један дан, додао је Андрић и рекао да су процене да у овом тренутку 20.000 правних лица у блокади дуже од 30 дана.

На брифингу за новинаре објашњено је и да је аутоматско покретање стечаја могуће и над спортским друштвима, која су у блокади дуже од три године.

На питање, да ли је могуће да се на списку који ће објавити НБС појавити и КК „Црвена звезда”, чије је рачун у блокади више година, а дуговања износе преко 12 милиона евра, објашњено је да ће се, ако буду испуњене законске норме, односно ако се покаже да је друштво у блокади дуже од три године и на њега примењивати одредбе аутоматског стечаја.

Танјуг