Корпорације морају да помогну друштву

Глобална економска и финансијска криза, према мишљењу лорда Мајкла Хејстингса, међународног експерта за друштвено одговорно пословање, представља један од најбољих подстрека за развој корпоративне одговорности икада, јер истиче важност које друштвено одговорно деловање великих компанија има и за друштво и за саме компаније. У разговору за „Политику”, лорд Хејстингс, који је директор сектора за односе са заједницом и различитост у међународној консултантској кући КПМГ, каже да су у кризи компаније схватиле да им је за чување репутације неопходно да поврате интегритет и вредности и то кроз друштвено одговорно деловање и помоћ целокупној заједници.

„Велике компаније тренутно су усмерене на три глобална проблема, а то су климатске промене, сиромаштво и статус жена у друштву. Кад људи у Србији мисле да им је тешко, не смеју да забораве да нико овде није толико сиромашан као две милијарде људи на свету који имају мање од једног долара дневно. Уз све то присутна је и очајничка потреба све већег броја људи на планети који немају приступ образовању, здравственој нези, енергији, основној храни… То је велика претња стабилности”, каже лорд Хекстингс, који је ових дана у Београду учествовао на ЦСР форуму, посвећеном темама из друштвено одговорног пословања.

Како оцењујете развој корпоративне друштвене одговорности у Србији?

Јасно је да је корпоративна одговорност у Србији у раној фази развоја. Многи сматрају да је корпоративна одговорност само подршка компанија пројектима организација који се баве, на пример, особама ометеним у развоју, децом или уметношћу. Све то је само један део веће слике, јер корпоративна одговорност је и, на пример, питање пензија и подршка старијима који су запослени у тим компанијама. Постоје делови Србије који имају мало шансе да њихови грађани буду запослени и немају приступ добробитима којих има у Београду. Због тога, велике компаније имају обавезу да се посвете развоју одређених области и верујем да ће за неколико година лидери у бизнису у Србији то разумети.

Како наговорити класу нових богаташа да финансијски подрже цивилни сектор и буду друштвено одговорни?

То је велики изазов, јер се суочавате са индивидуалним ставовима сваког бизнисмена. Међутим, влада може натерати бизнисмене да буду друштвено одговорни. Чуо сам да је код вас усвојен закон о запошљавању особа са посебним потребама и то је веома важно. Међутим, неопходно је да имате и велике невладине организације које раде на промоцији права особа са посебним потребама и које инсистирају на спровођењу таквог закона. У оквиру вашег приближавања чланству у Европској унији, бизнисмени ће бити принуђени да се посвете друштвеној одговорности, јер је ЕУ веома осетљива по овом питању и има бројна правила у овој области. Србија ће морати да се усклади са тим правилима, али пре тога развој друштвене одговорности корпорација мора да почне од индивидуалних лидера у бизнису. Компанијама се исплати да уложе у друштвено одговорне пројекте јер имају бољитак пре свега због пораста лојалности и поверења људи и то оних који раде за њих, јер они више желе да допринесу компанији која ће подржати оно што се тиче њеног особља. Ако српски бизнисмени то разумеју и хоће да се такмиче за компанијама у региону, онда ће схватити да улагање у друштвени одговорност неће смањити њихов профит већ напротив – повећаће га.

Како усмерити компаније да улажу и у невладине организације које се баве друштвеним променама?

Ако компанија своје напоре усмери само на доброчинство и социјалне потребе онда она остварује само део корпоративне одговорности. Компаније морају да раде и на заговарању, као и сарадњи са владом на промени закона и политика које ће омогућити изградњу новог система у друштву, као што је, рецимо, унапређење начина за општи приступ универзитетском образовању.

Шта би требало да буде улога медија?

Медији представљају изузетно значајну везу између јавности, владе и бизниса, јер они треба да интерпретирају шта влада жели да уради, али и да истовремено увек буду спремни да постављају тешка непријатна питања и траже још чињеница. Медији су и важан носилац вредности, који могу да утичу на промене у друштву, а један од примера је проблем климатских промена у којем медији могу да објасне шта доносе електрични аутомобили, соларна енергија и остали модели чисте енергије.

Ненад Радичевић