Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пливач са лонцем на носу

Пливач са лонцем на носу
Даљи рођак крокодила: гавијал

Личи на крокодила, а није крокодил. Причају да је људождер, а његове чељусти танке су као човечја рука. Латинско име му је Gavialis gangeticus, а цео свет га зна као гавијала. У свом природном станишту, на индијском потконтиненту, познат је и под именом гаријал, по израслини на врху горње вилице мужјака названој ghara или, у преводу, лонац.

Најстарији преци гавијала изумрли су заједно са диносаурусима, други су нестали са лица Земље пре око 35 милиона година, а и данашњим гавијалима прети изумирање. У Бутану, Бангладешу, Мјанмару, Непалу, Пакистану и Индији има их тек око две хиљаде.

Дугачак и до шест метара, дужи је од већине својих рођака крокодила, али је много рањивији од њих. Живи у рекама. Његов дом су Инд, Ганг, Брамапутра, Иравади и Маханади, а храна - једино мање рибе. Дуге узане чељусти са оштрим укрштеним зубима током векова су прилагођене да постану риболовачки алат. Шчепана оштрим игличастим зубима риба не може да исклизне и побегне.

Одличан пливач, са пловним кожицама на стопалима, гавијал не може чак ни да се креће по копну. Мишићи његових удова толико су слаби да не могу да издрже тежину тела ове животиње: када изађе на суво, гавијал може само да пузи помажући се ногама. Због тога већину времена проводи у води. На обалу излази само да се сунча или када женка треба да снесе јаја.

Женка је полно зрела кад достигне дужину од три метра, док је одрасли мужјак за метар дужи. Тада обоје имају око десет година. Осим по дужини, припадници супротних полова разликују се и по израслини на врху горње вилице, која постоји само код одраслих мужјака. Што је мужјак старији, и израслина је већа и све више прекрива ноздрве. Захваљујући овом "лонцу на носу", мужјаци при дисању производе звук налик на зујање. Овим звуком и ударањем чељусти по води мужјак привлачи пажњу женке пре парења и упозорава конкуренте да се држе подаље.

Гавијали се паре од новембра до јануара, док женка јаја носи у сушној сезони, од марта до маја. Тада се вода повуче, а женка испузи на обалу и ископа рупу у песку у коју снесе до 50 јаја, од којих је свако тешко око 160 грама. После три месеца младунци пробијају љуску и под мајчиним будним оком крећу право у реку. Првих неколико дана не одвајају се од мајке, а затим уче да се брину сами о себи.

Због уништавања природне средине, мањка хране и ловаца на трофеје већина младих не дочека зрелост. Ипак, захваљујући индијским природњацима који се труде да одгаје младунце а затим их врате у природу, постоји нада да гавијал неће доживети судбину својих предака.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.