Пливач са лонцем на носу

Личи на крокодила, а није крокодил. Причају да је људождер, а његове чељусти танке су као човечја рука. Латинско име му је Gavialis gangeticus, а цео свет га зна као гавијала. У свом природном станишту, на индијском потконтиненту, познат је и под именом гаријал, по израслини на врху горње вилице мужјака названој ghara или, у преводу, лонац.

Најстарији преци гавијала изумрли су заједно са диносаурусима, други су нестали са лица Земље пре око 35 милиона година, а и данашњим гавијалима прети изумирање. У Бутану, Бангладешу, Мјанмару, Непалу, Пакистану и Индији има их тек око две хиљаде.

Дугачак и до шест метара, дужи је од већине својих рођака крокодила, али је много рањивији од њих. Живи у рекама. Његов дом су Инд, Ганг, Брамапутра, Иравади и Маханади, а храна - једино мање рибе. Дуге узане чељусти са оштрим укрштеним зубима током векова су прилагођене да постану риболовачки алат. Шчепана оштрим игличастим зубима риба не може да исклизне и побегне.

Одличан пливач, са пловним кожицама на стопалима, гавијал не може чак ни да се креће по копну. Мишићи његових удова толико су слаби да не могу да издрже тежину тела ове животиње: када изађе на суво, гавијал може само да пузи помажући се ногама. Због тога већину времена проводи у води. На обалу излази само да се сунча или када женка треба да снесе јаја.

Женка је полно зрела кад достигне дужину од три метра, док је одрасли мужјак за метар дужи. Тада обоје имају око десет година. Осим по дужини, припадници супротних полова разликују се и по израслини на врху горње вилице, која постоји само код одраслих мужјака. Што је мужјак старији, и израслина је већа и све више прекрива ноздрве. Захваљујући овом "лонцу на носу", мужјаци при дисању производе звук налик на зујање. Овим звуком и ударањем чељусти по води мужјак привлачи пажњу женке пре парења и упозорава конкуренте да се држе подаље.

Гавијали се паре од новембра до јануара, док женка јаја носи у сушној сезони, од марта до маја. Тада се вода повуче, а женка испузи на обалу и ископа рупу у песку у коју снесе до 50 јаја, од којих је свако тешко око 160 грама. После три месеца младунци пробијају љуску и под мајчиним будним оком крећу право у реку. Првих неколико дана не одвајају се од мајке, а затим уче да се брину сами о себи.