Тешко странцима

У захукталој кампањи, девет недеља уочи избора за нови аустријски парламент, "прљави речник" постао је омиљено пропагандно средство. У популистички надахнутим дискусијама готово да нема теме која би представљала табу, иако тираде против странаца доминирају.

Статистичари су израчунали, у "репертоарима" страначких агитатора, од грађанске левице, до екстремне деснице, највише се помињу теме у вези са појмовима странци, гастарбајтери, илегална имиграција, легализација као и интеграција подобних и одабраних.

Професор Техничког универзитета у Бечу Петер Вајнбергер јуче је обелоданио податке које су у протеклих десетак дана сакупљали и анализирали активисти Платформе против расизма и ксенофобије: "Све странке (осим зелених) јасно су ставиле потенцијалним бирачима до знања да су наклоњене и оним екстремним групама које се, у најмању руку, врло критички односе према питању толеранције странаца."

Опасне агитације

Одмеравајући критичке тонове, регистроване у обраћањима политичара аустријској јавности, емпиричари су установили да такозвани вербални расизам доминира кампањом две странке екстремне деснице – слободара и отцепљене Хајдерове фракције Покрет за будућност Аустрије. 

Речник и тематски садржај које друге странке користе у дискусијама о странцима такође достижу забрињавајући ниво ксенофобичности. Професор Вајнбергер експлицитно је цитирао из говора канцелара Волфганга Шисела. Народњачки кандидат за новог мандатара владе Шисел у више наврата је изјавио "странкиње и странци су дужни да се прилагоде вредностима које ми заступамо". Питајући се, које су то вредности које канцелар помиње, да ли је реч о вери, култури, пореклу, или о нечем сасвим другом, Вајнбергер је подстакао на размишљање: "Ко смо, најзад, ’ми’, а ко су ’они’, када смо већ комшије?"

Иако поменута Платформа против расизма и ксенофобије броји тек нешто више од 1.300 чланова, неретко се титулише као шачица залуђених хуманиста, активности које је у прошлости развијала указују на висок степен прихватљивости њених иницијатива. Од 1992. године, када је била главни организатор протестног марша "Море светла" против расизма и дискриминације странаца, до данас, била је подржавана од стотина хиљада Аустријанаца. У овом тренутку, међутим, челници Платформе не намеравају да примене тактику масовног протеста, већ траже шансу и подршку медија, не би ли жигосали, како тврде, "срамотну и опасну политичку агитацију која занемарује све параметре толеранције – зарад шићара од неколико процената гласова најцрњег бирачког тела".

Појашњавајући суштину и циљ садашњег жигосања политичких партија, професор Вајнбергер је рашчланио расизам на два појма: "Постоји политички расизам и, онај други, класични... Управо тај, политички расизам, међутим, подстиче епидемију расизма на свим нивоима. Једном покренута хајка тешко се зауставља – свакако не када то политичари пожеле, када им се вербални расизам као средство подстицања личне и страначке популарности учини излишним."

Поклекла левица

Парадни политиколог аустријске левице професор Антон Пелинка оценио је као посебно забрињавајућу чињеницу да је Социјалдемократска партија Аустрије, главни представник слободоумног, хуманистичког друштва, такође прихватила стратегију улагивања радикално десним бирачима.

У интервјуу "Винер цајтунгу", званичном органу Републике, лидер грађанске левице Алфред Гузенбауер изјавио је прошле суботе: "Требало би легализовати услове живота свих странаца који живе и желе да опстану на територији Аустрије, без обзира на то да ли је реч о илегално досељеним, легално придошлим или у некој другој форми и под другим образложењем пристиглим страним држављанима." Али, пре него што се штампарска боја суботњег издања осушила, Гузенбауеров шеф за комуникације Јозеф Калина је демантовао веродостојност цитираних пасуса: "Речено је да се мора стати на пут илегалној имиграцији, а да легално досељавање мора бити подвргнуто строгим регулативима... Све остало су злонамерне измишљотине, конструисане да би се умањиле изборне шансе нашег страначког лидера."

Уместо коментара, главни уредник бечког дневника Андреас Унтербергер предочио је ауторизацију дотичног интервјуа потписану од личности која га је потом демантовала – Јозефа Калине.