Белгија против ношење вела

Од нашег сталног дописника

Брисел, 1. априла – Не дешава се често да белгијски посланици јединствено наступају у јавности, али предлог о забрани ношења одеће којом се покрива лице ујединио је фламанске и франкофоне политичаре који су пружили заједничку подршку предлогу закона о забрани ношења никаба – одеће која скрива лице. Парламентарни одбор за унутрашње послове доњег дома белгијског парламента једногласно је јуче изгласао предлог закона о забрани ношења вела којим муслиманке покривају своја лица. Уколико 22. априла овај предлог буде потврђен, а веома је вероватно да ће тако бити, Белгија ће постати прва држава Европске уније у којој је покривање лица законом забрањено.

Предлагачи закона правдају овај потез пре свега разлозима безбедности, али и правима жена на достојанствен живот. Одбор за унутрашње послове предложио је забрану ношења одеће која онемогућава идентификацију лица, а једини изузеци биће ватрогасци и мотоциклисти који су у обавези да носе кациге, као и особе које учествују у локалним карневалима, али уз посебну дозволу локалних власти. Предложено је такође да сви који се буду оглушили о нови закон буду кажњени новчано од 15 до 25 евра или до седам дана затвора.

„Ово је веома снажан сигнал који шаљемо исламистима. Поносан сам што ће Белгија бити прва држава ЕУ која се усудила да донесе закон о овом осетљивом питању”, казао је Дениз Дукарм, посланик Реформистичког покрета, који припада десном центру франкофона. Његове партијске колеге наглашавају да се новим законом „жене морају ослободити овог терета, јер је он у супротности с достојанством жена” и додају да је ношење бурки и вела, чак и када је добровољно, заправо „покретни затвор” у којем се жене налазе.

Иницијатива о доношењу закона који забрањује покривања лица покренута је 2004. године, али предлог тада није добио већину гласова белгијских парламентараца. Из редова фламанске крајње деснице објаснили су да иако у Белгији ношење бурки није масовно, да се у последње време повећао број жена које велом скривају своја лица и да томе треба стати на пут.

Најава новог закона заоштрила је јавну дебату у Белгији у којој живи више од 600.000 муслимана (око шест одсто становништва), а треба очекивати да ће имати одјека и у другим државама ЕУ где се такође воде расправе о укидању права на ношење бурки и никаба.

Изабел Праил, која заступа у име владе муслиманска права у Белгији, тврди да ће нови закон, уколико буде ратификован, представљати озбиљан преседан.(/slika2)

„Ношење вела који покрива лице део је индивидуалних слобода, загарантованих белгијским, европским и међународним правом. Данас ће бити забрањен вео, сутра турбан, а прекосутра можда и мини сукње”, оценила је Праилова.

Гиј Харпинг, католички бискуп, огласио се питањем „да ли држава заиста има право да регулише симболе личних уверења”.

Иницијатива коју је недавно покрену француски председник Никола Саркози – да се потпуно забрани ношење бурки и никаба на јавним местима – није наишла на упориште у тамошњем законодавству, које је оценило да забрана може бити уведена само на појединим местима где то налажу разлози безбедности. Ношење марама, бурки и никаба и других упадљиво верских симбола забрањено је само у државним установама и школама.

Белгијски медији посветили су велику пажњу после прошлогодишњих локалних избора 26-годишњој Махинур Оздемир, ћерки турских емиграната која је положила заклетву у бриселском парламенту са марамом на глави. Највећа концентрација муслиманског становништва управо је у Бриселу, где чине више од 25 одсто популације. Они у многим деловима града чине већину, а према званичним проценама до 2020. године муслимани ће учествовати са 33 одсто у укупној бриселској популацији.

В. Јокановић