Србија брзо у ЕУ, али без Космета

ИНТЕРВЈУ

Решење за статус Космета не сме бити на рачун Србије, али и Србија мора при томе прихватити реалност, каже словеначки министар спољних послова Димитриј Рупел. Његове изјаве о Космету последњих дана изазвале су доста чуђења, јер је, између осталог, рекао да ће у будућем статусу покрајине сигурно стајати реч независност. Рупел, при том, подржава став Сједињених Америчких Држава да решење за Косово и Метохију мора бити јединствено. "Не можемо говорити о међународном праву и заборављати шта се све на Косову дешавало од осамдесетих година надаље. То ни Србија не сме заборавити", каже он.

• Кажете да би Космет требало да добије независност тек кад Србија уђе у Европску унију. Шта Ваше колеге у Савету министара ЕУ мисле о том ставу?

– Словенија је једна од оних земаља у ЕУ која жели да из ових преговора нико не изађе као губитник. Ми мислимо да је у овом тренутку Косово у многим аспектима самостално. Не кажем независно, већ самостално, под управом међународне заједнице. Ми не бисмо били против неке условне независности, ако би то подразумевало да се ти услови повежу са решењем за западни Балкан у целини. Ми мислимо да цео западни Балкан треба да уђе у Европску унију, али пре свега Србија треба да постане чланица ЕУ.

• То значи да све земље западног Балкана уђу у ЕУ отприлике у исто време?

– Ја нисам о томе веома прецизно и детаљно размишљао. Мислим да нико други није, али у том правцу размишљају још неки државници земаља ЕУ, пре свега Немци. Ту су и Грци, Словаци, и тако даље, али не сви. Можда чак не и већина. Ми не бисмо желели да дође до ситуације у којој би Србија изгледала као губитник, а косовски Албанци као победници. То би било јако лоше. Штетило би самом Косову, и било би врло штетно за Србију.

• Зар мислите да ће независан Космет икада моћи да испуни стандарде за приступање ЕУ, кад већ седам година не може да испуни ни основне стандарде људских права?

– Знате, Европска унија је једна веома техничка организација. Ја се сећам кад смо ми преговарали са ЕУ, било је више од тридесет поглавља која је требало испунити. Ако би Косово испунило све услове, онда би могло да буде члан ЕУ. Али, мислим да пре свега Србија треба да уђе у ЕУ, јер јој за то не би било потребно пуно времена. Србија је наследила све институције бивше Југославије, она је пуна веома софистицираних инструмената државности и модерне цивилизације, тако да би врло лако и врло брзо могла да уђе у ЕУ. Свима који разумеју ову ситуацију стало је до тога да не дође до неравнотеже на западном Балкану. Србија је један од главних фактора у региону и водити рачуна о Србији значи водити рачуна о целом региону.

• Али преговори Европске комисије са Србијом су на леду...

– Нису сасвим на леду. Као што знате, Европска комисија је издала саопштење да се преговори могу наставити, с обзиром на то да је Србија представила Акциони план за хапшење Младића и пуну сарадњу с Хашким трибуналом.

• То значи да Ви очекујете да се преговори наставе?

– Апсолутно.

• Већ у септембру?

– Апсолутно. Ја сам на последњем састанку Савета министара ЕУ рекао да Србији треба што пре омогућити улазак у Унију и да у преговорима о Косову мора да буде наглашена европска перспектива.

• Да ли Ви већ планирате неке кораке које ћете предузети према Србији кад Словенија у првој половини 2008. буде председавала Европској унији?

– Видите... Ја бих волео да ме то нисте питали, јер... Наравно да ће Словенија за време свог председавања предузети кораке за које мисли да су важни. Али, у принципу, свака држава која председава ЕУ преузима агенду од претходнице и не треба да заступа сопствене интересе, већ интересе заједнице. Наравно да ће се Словенија бринути о Србији, али ће се пре свега трудити да повеже свих тада већ 27 чланица ЕУ. Ако Словенија победи са својим становиштем, онда ће то бити политика која ће бити јако позитивна за Србију.

--------------------------------------------------------------------------

Нико ме није питао за Холмец

• Да ли Вас је неко од саговорника у Београду питао нешто о случају могућег ратног злочина на Холмецу?

– Не.

• Да ли сте Ви очекивали такво питање?

– Ја сам о Холмецу пре неко време разменио писма с министром Драшковићем. Он ме је питао шта је то било, јер се доста причало о томе. Ја сам и сам био заинтересован да се скине сва та сумња, свако двоумљење око тога. Зато сам тражио од нашег министарства унутрашњих послова информације и добио имена људи који се виде на оном филму. Они су сви живи, и ја сам та имена послао министру Драшковићу. Ту је све чисто.