Tуристичке атракције престонице

Када би се расписао конкурс за избор најатрактивнијих локација у град које би сваки гост требало обавезно да посети сви Београђани би имали своје фаворите, али већина би се ипак усагласила око десет најлепших. Туристичка организација Београда је на основу утисака страних и домаћих туриста направила топ-листу делова града са највећим потенцијалом за привлачење гостију. На тој листи нашли су се Храм Светог Саве, део око Трга Републике, Кнез Михаилове улице и Косанчићевог венца, затим Скадарлија, Топчидерски парк, Гардош, Ада Циганлија, Београдска тврђава, дворови, планина Авала и Археолошко налазиште Винча.

Храм Светог Саве

Смештен у једном од најлепших делова престонице, Храм Светог Саве важи за ремек-дело црквене архитектуре. Са раскошно уређеним парком и Народном библиотеком Србије у непосредној близини чини амбијенталну целину на којој би Београду позавиделе и многе богатије метрополе. Прича која је пратила подизање храма подудара се са превирањима у српском друштву – 1935. године су започети радови, да би због историјских догађаја који су уследили била настављена тек 1985. Фасада, звона и прозори постављени су до 2004. године, а унутрашња декорација још није готова.

Трг Републике, Кнез Михаилова улица и Косанчићев венац

„Строги” центар и широка пешачка зона за већину туриста је прва дестинација коју обилазе по распакивању кофера. Трг важи за омиљено место за састајање, па странци док испијају пиће у неком од бројних кафића, сем у архитектури, уживају посматрајући Београђане који се ту окупљају. Важи уврежено мишљење, као и у већини светских метропола, да је овај крај „безобразно скуп”, па већину гостију у локалима чине београдски гости или домаћи који су дошли из најчешће једног разлога – да виде и буду виђени.

Скадарлија

Комплекс Скадарлије обухвата Скадарску улицу од Булевара деспота Стефана до Душанове, затим Зетску, Симину, Господар Јевремову и Улицу Страхињића бана од угла Француске до Скадарске. Овај кварт је раније био познат као састајалиште уметника, новинара, угледних личности и боема склоних кафанском животу. Целокупном утиску давно минулих времена доприноси и калдрма, а да би се задржао аутентичан шмек, градске власти су покренуле иницијативу за доношење кодекса који би прописао начин понашања у Скадарлији, као и изглед продавница и угоститељских објеката.

Топчидерски парк као Шенбрун

(/slika2)Топчидер је постао најзначајније место у околини Београда у време владавине кнеза Милоша Обреновића. Централна грађевина у парку је управо Милошев конак, за чију градњу су ангажовани најбољи инжењери и уметници тог времена. Ова зелена оаза је омиљено место Београђана за бег од вреве и стресног живота. О Топчидерском парку довољно говори запажање Феликса Каница, путописца из друге половине 19. века: „Тешка срца сам се одвојио од овог дивног места у Топчидеру, који за Београђане има исту привлачну снагу као рецимо Сен Клу за Парижане, или Шенбрун за Бечлије”.

Гардош

Вероватно најпознатији део Земуна, туристе привлачи аутентичним, старинским амбијентом са уским уличицама поплочаним калдрмом. Овај кварт постао је „тренди” место почетком деведесетих година прошлог века, када су ту отворени многи ресторани са погледом на Дунав. Заштитни знак Гардоша је Кула Сибињанин Јанка или Миленијумска кула која се налази на самом врху брда. Посебна атракција овог дела Земуна је позорница на отвореном на којој се лети играју представе.

Ада Циганлија

Београд нема море, али зато има Аду Циганлију! На реци Сави, свега четири километра од центра града, смештено је ово полуострво. Обрасла густом листопадном шумом, прошарана пропланцима и ливадама, Ада је веома брзо заузела позицију највећег, најлепшег и најпосећенијег купалишта и одмаралишта Београђана. Има идеалне услове за рекреацију и бављење спортом јер ту се налазе многи уређени терени и стазе. Београђани који више воле пасивно опуштање могу да пронађу уточиште у башти неког од многобројних кафића на ободу Савског језера.

Београдска тврђава

Београдска тврђава представља градско утврђење око кога се развио данашњи Београд. Данас је својеврсни музеј прошлости престонице и са Калемегданским пољем чини културно-историјску целину. Са тврђаве пуца поглед на ушће Саве у Дунав и на Велико ратно острво. Калемегдан важи за најпознатији београдски парк који је оаза за опуштање и старим и младим суграђанима.

Дворски комплекси

Београд има два дворска комплекса – градски, који чине Стари и Нови двор, и дедињски, који укључује Краљевски и Бели двор. У палатама у центру града смештена су седишта градске и државне власти. Дедињски комплекс је резиденцијалног карактера, али је отворен за јавност, а туре у којима се обилазе Краљевски и Бели двор су међу најпопуларнијим.

Планина Авала

Крајем 2007. године Скупштина града је прогласила Авалу заштићеним природним добром са укупном површином од 489 хектара. Ова планина важи за омиљено излетиште и место за камповање Београђана и њихових гостију. На Авали се налази и Споменик Незнаном јунаку, који је урађен у облику маузолеја, по пројекту Ивана Мештровића. Пажњу посетилаца привлачи и Авалски торањ подигнут на месту старог торња срушеног за време НАТО бомбардовања.

Археолошко налазиште Винча

Налази се надомак престонице, поред пута Београд – Смедерево. Позната је по налазишту изузетне археолошке вредности, а локалитет Бело брдо представља остатке неолитског насеља са кућама и земуницама и остацима материјалне културе праисторијског човека. У наталоженим слојевима пронађена је драгоцена ризница оруђа и оружја од камена и кости, посуђе, ритуалне вазе и накит од ретких и скупоцених материјала.

Д. Вукотић