Има наде за српске металце

Идустријска производња у Србији у 2009. била је мања за 12,1 одсто у односу на 2008. годину, за 15,5 процената него 1998. и за чак 52 одсто нижа него 1989. године. Уједињени грански синдикати „Независност” недавно су, по ко зна који пут, указали да је пропадање српске индустрије узрок тешких економских и социјалних проблема, а оно отежава и остваривање једног од стратешких циљева земље – њену интеграцију у Европску унију. Највећи цех платили су запослени у металском сектору, а Влада Србије, речено је, нема стратегију за излазак из кризе. Држава најављује велика улагања у енeргетском сектору, али њен маћехински однос према домаћим произвођачима опреме и нетранспарентност јавних набавки не буди наду у бољитак.

Помоћ за своје колеге металце синдикалци „Независности” су прошле среде затражили и од Петера Шерера, генералног секретара Европске федерације металаца и Јиркиа Реине, генералног секретара Међународне федерације металских радника. Шерер и Реина, међутим, више него њихови домаћини, сматрају да ипак има наде за српске металце.

На питање, шта би синдикат у његовој земљи предузео да је тамошња индустрија доживела пропаст, а да влада није благовремено и ваљано реаговала, Петер Шерер, иначе Немац, каже: „Не могу да замислим да криза може да траје десет година”. Својим колегама у синдикатима у Србији Европска федерација металаца ће помоћи тако што ће им пренети своја искуства. Затим је Шерер испричао сопствено искуство доживљено у Београду:

– У немачкој фирми „Клас”, која производи пољопривредне машине, био сам приправник, ковач. Фирма је настала 1913. године. На почетку је имала 15 запослених, а данас запошљава 12.000 људи. Пре три године „Клас” је био заинтересован да купи београдску Индустрију машина и трактора. Њихови представници су дошли у Београд, са њима сам био и ја. Али, „Клас” је конзервативна породична фирма, њени власници су класични предузетници. Њима је битна сигурност улагања. Одустали су од ИМТ-а, јер нису били сигурни да их овде чека одговарајући пословни амбијент, солидна државна регулатива, уређен однос са синдикатима, респектована унију послодаваца и стабилан и функционалан социјални дијалог. То су предуслови које очекују озбиљни и поуздани страни инвеститори.

Шерер има утисак да су ствари у Србији кренуле на боље, „али је пре две године стигла актуелна криза.” Ипак, фали политичка стабилност.

– Економска стабилност и привредни раст су у непосредној вези са политичком стабилношћу – каже овај европски синдикалац. – Оне се ретко догађају истовремено, а код вас је политичка нестабилност стална. Србији је неопходан друштвени консензус и поштовање изборних резултата, колико год некоме они нису по вољи. Тај неопходни општи консензус, на жалост, немате. Ипак ми се чини да последњих неколико година идете добрим путем. Овај период бих назвао периодом ваше политичке, друштвене и менталне консолидације.

Шереров колега Јирки Реина је убеђен да српски металци имају добре предлоге за владу како да почне да се превазилази готово двадесетогодишња криза у овом сектору.

– Али још нема јединства синдиката и њиховог јединственог наступа према влади, заједно са послодавцима – указује Реина. – Свака земље мора да има сопствене рецепте и путеве за излазак из кризе, полазећи од конкретног стања. Нема универзалног рецепта. Кретање ка Европској унији и усвајање у њој важећих синдикалних политика, политике социјалног партнерства и одрживог развоја олакшава излазак из кризе.

Није, ипак, све тако црно, додаје овај Финац. Сматра да долазак „Фијата” и „Леонија” наговештава боље дане српске индустрије:

– Имате две велике компаративне предности, конкурентне плате у индустрији и добар добар географски положај земље. Близу сте тржишту ЕУ, али и тржишту Русије са којом имате споразум о слободној трговини – подсећа Реина. – Инвеститори као што су „Фијат” и „Леони” омогућавају развој ланаца локалних снабдевача, произвођача делова и склопова. Од велике помоћи би било и развијено социјално партнерство, које подразумева сарадњу владе, послодаваца и запослених.

Ако је за утеху делу радног народа који зарађује за хлеб у ономе што је преостало од српске индустрије, њихове европске колеге су спремне да им помогну. Укључени су у више пројеката у Србији. Шпански синдикат помаже успостављање система безбедности на раду. Прикупљају се и средства за јачање синдиката на простору претходне Југославије.

Петер Шерер и Јирки Реина, као да су се договарали, нису попустили прилику да поруче:

– Почните, заједно са послодавцима и државом, да помажете сами себи, то ће вам бити од највеће помоћи.

Александар Микавица