ВЕЛИЗАР ЂЕРИЋ

Слава или крсно име је српски народно-црквени обичај: најважнији породични празник увек повезан са даном некога од наших светитеља. То је традиција српског народа. У најтежим временима ко је поштовао тај обичај као, на почетку, племенско, а потом и главно породично обележје, сачувао је српство.

Све славе су подједнако важне за српски народ, без обзира што неке слави мањи број наших сународника, а неке моного већи, попут рецимo недавно Никољдана. Свака слава је, ипак, значајна и има своју поруку, у зависности од свеца коме је посвећена.

На Никољдан сам био код пријатеља из Шапца, али имао сам још много позива да будем гост и на другим местима. Међутим, у једном дану је немогуће изаћи свима у сусрет, поготово јер велики број пријатеља на тај начин има жељу да искаже велико поштовање драгим гостима.

Моја слава је Ђурђевдан, у спомен на светог великомученика Георгија. Мој покојни деда Милосав је пренео славу на оца Миленка, који је сада домаћин у нашој породичној кући у Пријепољу. Тада смо сви заједно: породица, пријатељи, комшије и наравно свештена лица.  Поштујем и одлазим на славу манастира Милешева, у коме сам крштен, као и на славе многобројних пријатеља из разних области друштвеног живота.

У последње време све више се придржавамо старих добрих обичаја, који су нас вековима одржали и задржали нам јасан и препознатљив идентитет поносног народа.

Према обичајима славе се најчешће славе по кућама, али имао сам част да у неколико наврата у мојим угоститељским објектима у Београду угостим поједине привредне и спортске органиизације, које су желеле да у лепом амбијенту крај Саве на Београдском сајму или на Калемегдану, да обележе славу њихових удружења. Била су то увек лепа држења, уз поштовање свих традиционалних вредности.

Славе су добра прилика да покажемо велико заједништво и слогу, која нам је толико потребна. Наравно, неопходна је и солидарност са нашим напаћеним народом на Косову и Метохији. И када нам је у историји било најтеже, па чак и када смо били поробљени, нисмо заборавили велике светитеље у чије име се окупљамо. Име светог Саве славило се увек у свим српским земљама, а управо би наши славни преци као што је био наш први просветитељ требало да нам буду најбољи путоказ на путу оздрављења и препорода нације.