VELIZAR ĐERIĆ

Slava ili krsno ime je srpski narodno-crkveni običaj: najvažniji porodični praznik uvek povezan sa danom nekoga od naših svetitelja. To je tradicija srpskog naroda. U najtežim vremenima ko je poštovao taj običaj kao, na početku, plemensko, a potom i glavno porodično obeležje, sačuvao je srpstvo.

Sve slave su podjednako važne za srpski narod, bez obzira što neke slavi manji broj naših sunarodnika, a neke monogo veći, poput recimo nedavno Nikoljdana. Svaka slava je, ipak, značajna i ima svoju poruku, u zavisnosti od sveca kome je posvećena.

Na Nikoljdan sam bio kod prijatelja iz Šapca, ali imao sam još mnogo poziva da budem gost i na drugim mestima. Međutim, u jednom danu je nemoguće izaći svima u susret, pogotovo jer veliki broj prijatelja na taj način ima želju da iskaže veliko poštovanje dragim gostima.

Moja slava je Đurđevdan, u spomen na svetog velikomučenika Georgija. Moj pokojni deda Milosav je preneo slavu na oca Milenka, koji je sada domaćin u našoj porodičnoj kući u Prijepolju. Tada smo svi zajedno: porodica, prijatelji, komšije i naravno sveštena lica.  Poštujem i odlazim na slavu manastira Mileševa, u kome sam kršten, kao i na slave mnogobrojnih prijatelja iz raznih oblasti društvenog života.

U poslednje vreme sve više se pridržavamo starih dobrih običaja, koji su nas vekovima održali i zadržali nam jasan i prepoznatljiv identitet ponosnog naroda.

Prema običajima slave se najčešće slave po kućama, ali imao sam čast da u nekoliko navrata u mojim ugostiteljskim objektima u Beogradu ugostim pojedine privredne i sportske organiizacije, koje su želele da u lepom ambijentu kraj Save na Beogradskom sajmu ili na Kalemegdanu, da obeleže slavu njihovih udruženja. Bila su to uvek lepa drženja, uz poštovanje svih tradicionalnih vrednosti.

Slave su dobra prilika da pokažemo veliko zajedništvo i slogu, koja nam je toliko potrebna. Naravno, neophodna je i solidarnost sa našim napaćenim narodom na Kosovu i Metohiji. I kada nam je u istoriji bilo najteže, pa čak i kada smo bili porobljeni, nismo zaboravili velike svetitelje u čije ime se okupljamo. Ime svetog Save slavilo se uvek u svim srpskim zemljama, a upravo bi naši slavni preci kao što je bio naš prvi prosvetitelj trebalo da nam budu najbolji putokaz na putu ozdravljenja i preporoda nacije.