Цене на одмору

Ако је судити само према подацима Министарства финансија, грађани Србије из месеца у месец  живе све боље. Током јула цене главних производа који се "мере" биле су ниже, на шта се, у ствари, своди информација Министарства финансија о томе да је први пут "после једне деценије" у Србији забележена дефлација. Месец дана пре, инфлација је била "на нули".

Инфлација је у јулу била у минусу 0,1 одсто, али економисти, нажалост, сматрају да није реч о дугорочном тренду, већ само о привременом, летњем предаху цена. 

После нулте стопе инфлације у јуну и дефлације од 0,1 одсто у јулу многи се питају да ли је то и крај проблемима с растом цена на мало. "Било би добро да јесте", каже Мирослав Прокопијевић, професор конституционалне економије на Факултету политичких наука у Београду.

– Мировање инфлације током два месеца је позитиван резултат, али то не значи да се Србија решила више стопе инфлације. За првих седам месеци ове године стопа инфлације је 5,6 процената, а на годишњем нивоу јул ове у односу на јул прошле године око 14 одсто – истиче  Прокопијевић.  

Према његовим речима, раст инфлације је по правилу најнижи током летњих месеци. Два стандардна разлога за то јесу пад цена пољопривредних производа и одлазак туриста из земље. Пошто туристи троше новац на неком другом месту, опада притисак на цене. Ове године постоји и додатни фактор, наглашава он, а то је пад вредности евра за више од пет одсто, а према евру се у Србији цене равнају. 

На питање да ли садашње кретање цена значи да ће се одржати пројектована једноцифрена стопа инфлације, Прокопијевић одговара одрично. Чим прође август, када цене обично мирују, од септембра ће оне опет кренути нагоре, а кулминација тог процеса ће бити у децембру, када су плате највише.

 – Да би стопа инфлације остала једноцифрена, просек за наредних пет месеци мора бити испод 0,8 одсто – тврди Прокопијевић, додајући да то није немогуће, али је мало вероватно. – Тако ће коначна стопа инфлације вероватно бити између 12 и 14 одсто. 

Годишња стопа инфлације може бити и виша ако влада крене да реализује "инвестициони план", додаје он, по коме би у 2006. требало да се потроши око 400 милиона евра. Наравно, највећи део раста инфлације, који је изазван том потрошњом, видеће се тек почетком 2007. године.

Јулска дефлација је резултат веома рестриктивних мера кредитно-монетарне политике Народне банке Србије и вештачког одржавања апресираног курса динара у односу на евро, сматра Саша Ђоговић, директор Центра за маркетинг истраживања економског магазина "Еумаркет".

Да би обезбедиле динарску ликвидност, банке продају евро и уз његову сезонски појачану понуду, условљену интензивнијим туристичким прометом у летњим месецима, доприносе јачању вредности динара. То појефтињује увоз, произвођачке цене, а пале су и цене на зеленим пијацама, што смањује притисак на инфлацију.

Ђоговић, међутим, тврди да су инфлационе тензије и даље присутне и да ће доћи до изражаја у пуној мери уколико се што пре не заврше процеси трансформације постојећих друштвених предузећа и јавних система. Структурне привредне промене смањиле би државне субвенције великим системима и друштвеним предузећима, а тиме и јавну потрошњу. Дакле, овај позитиван помак у динамици цена на мало у јулу треба узети условно, јер је то пре последица изнуђених ригорозних мера НБС и утицаја сезоне него стварно предузетих корака од стране креатора економске политике у правцу стишавања инфлационих тензија, закључује Ђоговић. Већ с јесени треба рачунати са нешто интензивнијим растом малопродајних цена, на шта ће велики утицај имати раст цена пољопривредно-прехрамбених производа, али врло вероватно и услуга цена централног грејања и превоза.

Имајући све ово у виду, за Ђоговића је сасвим извесно да ће овогодишња инфлациона стопа бити двоцифрена, али свакако мања него у 2005. години.

Републички завод за статистику ће у понедељак објавити званичне податке о инфлацији у јулу, каже Миладин Ковачевић, заменик директора, додајући да ће она "бити око нуле". Пре свега, због мера монетарне политике НБС, која је укочила кредитну експанзију и тражњу, цене деривата мирују и због уобичајеног сезонског појевтињења воћа и поврћа.

Сви ови разлози ће се поновити и у августу, напомиње Ковачевић, али и сматра да овогодишња инфлација неће премашити 10 одсто. Ако не буде једноцифрена, биће то последица могућег јесењег поскупљења деривата и евентуално промене цена комуналних услуга.

--------------------------------------------------------------------------

Монополи

Има једна болест коју нисмо излечили, а може да утиче на раст цена. То је монополизација произвођача робе и услуга у земљи. На пример, у трговини јестивим уљем постоје картели. Сладолед је далеко јефтинији у иностранству него у земљи, па и деривати нафте који су за око четири динара скупљи него када би се увозили, истиче Миладин Ковачевић.

Ти монополи чине додатни притисак на инфлацију, а не могу се лечити ни мерама монетарне, нити фискалне политике. А како ствари стоје, ни важећим антимонополским законом нити радом Антимонополске комисије. Тај закон мора, наглашава наш саговорник, да претрпи ревизију и да се ограничи тржишни удео, Антимонополска комисија мора да има јаче санкције у својој компетенцији.