Рафове празне уцене

То што се у појединим супермаркетима ових дана теже налази шећер, не значи да га нема. Овог слатког кристала, кажу произвођачи, заправо има на претек – али само у фабричким магацинима. Празна места на рафовима или мало веће цене ове намирнице нису резултат несташице шећера, већ само последица некоректног односа између трговаца и произвођача, кажу из компаније "Суноко", коју води угледни бизнисмен Миодраг Костић.

Већ дуже време се у јавности спекулише о томе како се "улазница" у велике трговинске ланце "папрено" плаћа и како слагању робе на рафове претходи серијал уцена и некоректних услова које произвођачи морају да испуне. Такође, из угледних домаћих фирми, али и из оних мањих које се баве производњом, стално стижу упозорења како није проблем произвести већ наплатити робу и тај исти новац поново инвестирати у производњу.

Из компаније "Суноко" јасно обавештавају своје потрошаче да је шећер само привидно постао дефицитарна роба, а у ствари га нема јер трговци не поштују уговорене рокове плаћања.

– Произвођачи шећера, као и надлежни из Министарства пољопривреде, слажу се у оцени да су постојеће залихе у фабрикама сасвим довољне да се задовољи појачана тражња у летњим месецима, како купаца у малопродаји, тако и прерађивача воћа и кондитора. Из тог разлога не можемо говорити о стварној несташици шећера. Зашто је онда шећер у трговинама постао дефицитарна роба? Највероватније због односа између произвођача и трговаца. Сви купци компаније "Суноко" који поштују уговорене рокове плаћања добијају робу на одложено плаћање од 30 дана. Просечна продајна цена по килограму шећера из наших шећерана износи 50,20 динара – објашњавају из ове компаније која је однедавно члан немачке "Нордцукер" групе, која организује производњу шећера у Бачу, Ковачици, Пећинцима и Врбасу.

Свакодневно се, како кажу, испоручују уговорене количине купцима који поштују динамику плаћања. То значи да купци могу лако да закључе које трговце баш не бије глас да се коректно односе према произвођачима. Празни рафови и повећане цене одсликавају само једно – нефер однос са партнерима.

И у компанији "Нектар" из Бачке Паланке, највећем домаћем произвођачу сокова, упозоравају да овај проблем заиста постоји. Извући свој новац из руку трговаца било је најтеже 2004. године, када, како каже Бојан Радун, извршни директор компаније, уговоре нико није поштовао.

– Најдужи рок који данас дозвољавамо јесте 45 дана. Иако није потребно више од 27 до 35 дана да се роба дистрибуира и прода. Писменим уговорима се са трговцима о томе договарамо. Овако сигурну позицију било је тешко изборити. Крајем 2004. године донели смо храбру одлуку и одлучили да прекинемо сарадњу са, тада највећим трговинским ланцем, "Це маркетом". Све до маја ове године нас није било у њиховим радњама. Наравно да нам се то одмах одразило и на профит, али смо истовремено и дали јасну поруку другима да се рокови морају поштовати – говори о својим искуствима Бојан Радун и објашњава да мали произвођачи, нажалост, нису у ситуацији да се овако поставе, већ им је понуђено – узми или остави. Казнени пенали за пробијање рокова, каже Радун, постоје и сад су коначно почели и да их примењују.

У компанији "Си енд си" објашњавају да уколико им пословни партнер због дуже неликвидности не измири обавезу, принуђени су да налазе алтернативна решења кроз компензацију робе.

– Тада покушавамо да преко њих обезбедимо артикле који

нама представљају сировинску базу.

У овој компанији, како кажу, проблеме са трговцима деле на свакодневне и ванредне. Ситуације да трговци нису у стању да измире своје обавезе, већ плаћање померају за неколико дана, за њих су свакодневица. Ванредни проблем настаје кад пословни партнер има губитке, па се морају наћи алтернативни системи наплате. У супротном, ова компанија принуђена је да уђе у поступак решавања судским путем.

– Рок наплате је јасно регулисан годишњим писменим уговором са сваким купцем појединачно. Он зависи од снаге конкретног купца на тржишту, што подразумева потенцијалне могућности реализације сагледане у дужем временском периоду и платежну способност – поручују из компаније "Си енд си".

У највећем домаћем трговинском ланцу "Максију" нисмо добили одговоре на ове прозивке. У "Меркатору" одговарају да се рокови наплате крећу од 30 до 90 дана, у зависности од врсте робе.

– На дужи рок се углавном плаћа техничка роба. Производи из такозваног свежег програма се плаћају са роком од 30 до 60 дана. Ми смо међу произвођачима познати као уредан платиша, тако да питање затезних камата нама уопште не треба постављати – одговарају из ове словеначке трговинске куће.

--------------------------------------------------------------------------

Уље и шећер – одмах

Један од захтева произвођача такозваних дефицитарних производа био је и да се уље и шећер плаћају авансно, односно да од трговаца одмах добију новац. Иако је од многих трговинских ланаца овакав захтев окарактерисан као нереалан, "Итерекс", који послује у унутрашњости Србије и то у Чачку у Нишу, ради по овом правилу. Према речима Дејана Радуловића, менаџера овог угледног француског ланца, плаћање осталим добављачима одлажу од пет до 30 дана.