Игра игнорисања

Без обзира на постојање снажне обостране љубави, у љубавним везама су честе ситуације у којима партнери имају различите интересе или жеље. Тада оба партнера покушавају да утичу на оног другог да се понаша онако како они желе. У покушају да у овом конфликту превлада њихова жеља или воља, неки почну да се позивају на љубав: „Ако ме заиста волиш, онда ти мора бити важно како се ја осећам и учинићеш како ја желим“. Ово је типичан маневар емоционалног изнуђивања. Његова суштина је у претњи: „А ако нећеш да учиниш то што желим, ти ме не волиш и ја ћу да одем“. Ова претња може бити неизговорена али може бити и јасно изречена оптужба.

Један од начина на које партнер може да парира овом изнуђивању јесте да негира да воли: „Иди, баш ме брига“. А када онај први „оде“, настаје један однос у коме се обоје претварају да им није стало једном до другога. Пркосећи једно другоме, а и љубави која постоји између њих, људи почну да нападно носе маске нељубави.

Када између себе покрену ову игру игнорисања, партнери се понашају на два нивоа комуникације. На оном очигледном једно другом показују да им није стало, а на другом, скривеном, пажљиво прате шта се дешава јер им је управо веома стало.

А када започне игра игнорисања, тада се у вези успостави ново правило: изгубио је онај ко је слабији, ко први попусти, ко први призна да му је стало, да воли. И тако љубав, волети другог, постане „слабост“, „слаба тачка“, а равнодушност „предност“. У односу у коме се двоје људи игноришу, понашају као да ни једном није стало до оног другога, једино што указује на постојање односа је то што настављају да буду заједно.

Главни маневар у игри игнорисања је натерати другога да призна да му је стало. Да би се то постигло потребно је учинити нешто због чега ће се партнер толико лоше осетити, толико уплашити да ће заувек изгубити вољену особу, да више неће моћи да издржи да се контролише и да се прави да му до ње није стало. Најчешћа средства за то су остављање и изазивање љубоморе. Зато партнери вуку потезе „напуштања“, директно или индиректно поручују да одлазе, да су отишли, да се за њих занима неко други. Све у жељи да ће партнер пасти на колена и молити их да се врате. И ако се то деси, љубав се поново изражава, све до следеће партије у овој игри игнорисања.

Партнер који више не може да издржи, а који не жели да изгуби, своју емоцију маскира у љутњу због нечег другог, и не попушта. Неки добри играчи се толико заиграју да игра завршава стварним раскидом. А неки настављају да играју ову игру са неком особом и годинама након раскида са њом.