Колико музике, толико пара

Фондација Београдске филхармоније „Зубин Мехта” од 2004. године настоји, поред осталог, да дође до ваљаних инструмената, али и обезбеди локацију и пројекат за своју нову дворану. И Симфонијски оркестар у америчком Питсбургу је пре две и по године почео кампању за прикупљање 80 милиона долара. Имали су среће. Породица Ричарда П. Симсона одмах на почетку им је даровала за наше прилике невероватних 29,5 милиона долара. Захваљујући умећу и великом залагањем Лоренса Тамбуриа, председника и извршног директора Питсбуршког симфонијског оркестра, та почетна сума је готово удвостручена. Прилозима појединаца, компанија, а једним делом и владе, прикупљено је 58 милиона долара.

Тако чланови Београдске филхармонија и Питсбуршког симфонијског оркестра сневају исти сан – да засвирају у својој новој концертној сали.

Амбасада САД је омогућила да Лоренс Тамбури почетком последње недеље у марту у дворани Филхармоније Београду својим излагањем отвори тродневно саветовање „Сарадња приватног и државног сектора у финансирању културе”.

Саговорника „Политике” обавештавамо да се и у Србији све више говори о јавно-приватном партнерству. Не само као о могућем и пожељном, већ неопходном начину финансирања неких јавних услуга, па и културе. Јер, како рече министарка финансија Диана Драгутиновић: „Држава не може све и не мора све сама.”

– У САД је та традиција партнерства између приватног и јавног сектора веома дуга – истиче Тамбури. – Заправо, САД је као држава настала на принципу – мање државе, више предузетништва и добровољног деловања појединаца. Питсбург је почетком 20. века са својим челичанама био индустријска престоница САД. Ендрју Карнеги, магнат челика и у то доба најбогатији човек на свету, сматрао је да људи који стекну велико богатство, део треба да врате заједници. Карнеги и Питсбург су родоначелници тог концепта филантропије, како га ми називамо, односно сарадње државе и разних организација грађана.

Нашем саговорнику спомињемо да су и Срби имали задужбинаре. На пример, Илију Коларца и капетан Мишу Анастасијевића, који су ту, у непосредној близини зграде Београдске филхармоније, „отечеству” даривали два значајна здања. Додајемо, у шали, да Србија управо чека нове задужбинаре. У београдској култури је почело с „Мадленијанумом”.

– Великим америчким градовима у 19. веку било је веома стало да имају културне институције – каже Тамбури. – Стварали су их богати људи. Они су оснивали оркестре, али су градили и музеје, универзитете. Питсбуршки симфонијски оркестар постоји од 1896. године, а његови оснивачи су управо индустријалци Ендрју Карнеги и Џорџ Вестинхаус. А наша садашња концертна дворана зове се „Хајнц хоул”, по компанији која производи кечап. Њујоршку филхармонију су основали музичари, а Бостонски филхармонијски оркестар је створио један човек.

Враћамо се у не баш ружичасту стварност, коју додатно компликује актуелна криза. Покушавамо да господину Тамбурију дочарамо муке наших уметника са све тањим принадлежностима које им стижу из државног буџета. Уверени да је у богатој Америци знатно боље.

– Из различитих државних извора, од државе Пенсилваније, округа и веома мало од федералне државе, наш оркестар укупно годишње добија између 10 и 12 одсто неопходних средстава – саопштава нам без имало једа први човек Питсбуршког симфонијског оркестра, једног од најбољих у САД.

– Између 25 и 30 процената годишњег буџета прикупимо од поклона корпорација и од BNY Mellonбанке, јер је оркестар амбасадор града, а донаторство је регулисано пореским законом. Остатак неопходних средстава Питсбуршки оркестар стиче од продатих карата, које би без наведене сарадње биле двоструко скупље. Тамбури додаје да оркестар приходује и од других делатности. Њихови музичари подучавају младе, а дворана се изнајмљује када је оркестар на турнеји.

Шта приватни сектор има од донирања оркестра?

– На међународним турнејама наши спонзори организују пријеме за своје пословне партнере. Симфонијски оркестар има добру репутацију, па тако компаније остварују везу са публиком и заједницом. Имамо и спонзоре серије концерата. За узврат, лого тих компанија је на публикацијама програма. Не саопштавамо имена спонзора са бине, нити они могу утицати на садржај програма, али на веб страници оркестра објављују се имена донатора за сваку годину са износом приложеног новца. У сезони 2008-2009. укупно 30,8 милиона долара.

Лоренс Тамбури не сматра да се њихов модел јавно-приватног партнерства битно разликује од онога што раде други оркестри у САД. Иначе, Питсбуршки симфонијски оркестар, непрофитна институција, изводи класичну, али и популарну музику, едукативне концерте и оне намењене локалној заједници, свирају и у болницама. Гостује по градовима САД и иностранству. Музичари су стално запослени и наступају 52 недеље у години.

Рекло би се да и Американци имају ону изреку о парама и музици. Само америчка верзија гласи: „Колико музике, толико пара.”

---------------------------------------------

Карнегијев поклон Србији

На иницијативу нашег некадашњег амбасадора у Вашингтону др Славка Грујића, Карнегијева задужбина, која је до тада већ изградила више библиотека у свету, прихватила је 1921. године да одобри 100.000 долара као поклон српској влади за градњу и опремање библиотеке у Београду.

Професор др Слободан Јовановић, тадашњи ректор Универзитета, успео је личним залагањем да та средства увећа државним кредитима, како би се изградила већа библиотека, која би задовољила потребе Универзитета. Град Београд је поклонио земљиште у центру, а пројекат су урадили професори универзитета, архитекти Драгутин Ђорђевић и Никола Нешторовић.

Тако је подигнута прва и тада једина зграда у Србији, наменски саграђена за библиотеку. Универзитетска Библиотека је у новој згради свечано отворена на дан св. Ћирила и Методија, 24. маја 1926. године.

Александар Микавица