Мерчендајзер у излогу, а трејдер међу рафовима

„Напредовала сам у послу, више нисам обичан асистент продаје, јуче сам постала мерчендајзер у шопинг-молу”, похвалила се својим напретком у каријери једна млада суграђанка. А када је већ сутрадан потрошач дошао са рекламацијом упутила га је на „стор менаџера” који je у „бек офису”. Старијем суграђанину који је само хтео новом јакном да обрадује унуку, ништа није било јасно. Ни већина оних који су закорачили у пету или шесту деценију живота вероватно не би разумела ни једну једину реч ове двадесепетогодишње новопечене „мерчендајзерке”.

Чудни страни називи и неке нове титуле свакодневно се користе у све више фирми. Продавacje сада „асистент продаје”, а „мерчендајзер” је задужен за уређење излога и полица у бутицима или за постављање производа на рафове у супермаркетима. Када је нека роба на снижењу, он води рачуна и о томе како је изложена и обележена.

Како је било лако разумети жаргон модерних компанија у време када нам је једина непознаница био „пи-ар менаџер”. А реч „пи-ар”, којом се именује особа задужена за односе с јавношћу, данас готово да је постала део српског фолклора. Они уместо дојучерашњих саопштења новинарима сада шаљу „прес рилис”!

И у свакодневној комуникацији брзо усвајамо стране речи, па већ годинама пишемо „си-вијеве”, „форвардујемо мејлове” и листамо „лифлете” у потрази за нижим ценама у хипермаркетима.

Када год новинари приупитају трговце за цене, таква питања продавци прослеђују „трејдерима” – директорима набавке посебних категорија производа у трговинским ланцима, попут воћа, поврћа, кућне хемије, технике... А ту су и „категори менаџери”: они брину о целом процесу, односно о набавци, продаји и позиционирању артикала само једне врсте производа.

За сада, чини се, одолевају једино шефови супермаркета. У већини трговинских ланаца и даље их називају пословођама. Можда и они ускоро постану „маркет менаџери”, „шоп менаџери” или шта већ...

Тако се појавило занимање „ки акаунт менаџер”, односно организатор продаје, којем је у опису радног места да „нахвата” кључне купце, тачније важније компаније.

Али нису само трговци слаби на помодне термине управљања, илити менаџмента.

Месецима се нико није јављао на оглас у једном локалном листу у којем се за пристојну плату нудио посао чувања стада оваца на планинама јужне Србије. Али, чим је уместо – „тражи се чобанин”, у новинама заблистао оглас – „тражи се руководилац стада”, телефон послодавца није престајао да звони.

Запослене у информатичким секторима у компанијама популарно зову „ај-тијевци” (IT), а оне који брину о свим радницима у предузећу од милоште зову „ејч-арови” (HR).

Ни грађевински сектор није имун на најезду инвентивних назива. Иза израза грађевински „фејслифтинг” крију се радови на сређивању, улепшавању и „шминкању” фасада зграда.

За лингвисте дилеме нема. Стране речи све више продиру у наш језик и, како кажу, већину би требало протерати.

– Преузимање таквих израза је голо помодарство које не води ничему. Како обичан човек који не разуме стране језике може да зна шта се крије иза новонасталих назива занимања. Да би се снашао, треба му преводилац – каже Милка Цанић, лингвиста.

Најлепше би било да смо сачували наше старе речи, додаје она.

– Ништа им није недостајало, ни лепота језика, а ни савременост.

Уколико се сви будемо потрудили биће мање страних назива. Имамо звања директор и шеф, то су такође позајмљенице, које су се одомаћиле, па зашто нам је онда требало још нових – пита се Милка Цанић.

Б. Ристивојевић

С. Деспотовић