Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Интеграција Косова на дугом штапу

Интеграција Косова на дугом штапу

Унутар Европске уније постоји сагласност да Косово треба да остане у оквиру процеса реформи и проширења, али то не значи да ће попут држава региона брзо да стигне до Брисела. „Унутар Европске уније нема сагласности о томе да је Косово држава, са којом се развијају односи на принципу могућег уласка у ЕУ. Али постоји сагласност да се не остави празан простор непокривен интегративним облицима”, каже за „Политику” Милица Делевић, директорка Канцеларије Владе Србије за европске интеграције.

Интеграција Косова у ЕУ није нешто што је приоритет Бриселу, изричит је Душан Јањић, директор Форума за етничке односе.

На Косову је, како објашњава Јањић, специфичан процес присуства ЕУ, преко Еулекса, и уопште, ангажовања међународне заједнице. То је нека врста надгледане независности и „први приоритет је чланству у Уједињеним нацијама”.

„Кад ће Косово бити у ЕУ – то је нешто што је на дугом штапу, очигледно дужем него када је реч о Србији и другом земљама региона”, оцењује он, додајући да за државе ЕУ које су признале независност не сматзрају да еј Косово тренутно на дневном реду. „С тог становишта, када говоре о заједничкој европској перспективи региона, мисле и на Косово. Али када говоре о непосредном процесу уласка у ЕУ, то се не односи на Косово, а односи се на Србију”, објашњава Јањић.

Јуна 2003. године, на самиту у Солуну, установљен је посебан механизам за придруживање за овај протекторат Уједињених нација. Од тог тренутка, према речима Оливера Ивановића, државног секретара у Министарству за Косово и Метохију, постоји посебан механизам за придруживање Косова. Од 2005, односно 2006. године саставља се и редовни извештај о напретку у процесу интеграције ка ЕУ.

Сада се за Косово ради Студија изводљивости која иначе треба да да слику економских, политичких, демократских и институционалних реформи. У државама региона западног Балкана, након усвајања ове студије, следило је потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању. Ивановић тврди, међутим, да Косово не може да стигне до ССП-а. „Претприпремне радње могу да раде. Али, ССП не могу да добију без сагласности свих у ЕУ, у којој влада правило да се кључне одлуке доносе консензусом”, истиче државни секретар. Владимир Тодорић, директор Правног форума, мисли да ће бити пронађен начин да Косово буде интегрисано у Европу.

У овом тренутку, Европска комисија са косовским властима практично ради на три поља. Прво је извештај о напретку у процесу европских интеграција. Друга тема односи се на трговинску област, која се заправо, тиче сарадње у региону, а трећа, је визна либерализација.

„Извештај о напретку, који представља политичку причу тече, али друге две области су „готово блокиране”, тврди Ивановић.

Кад је реч о односима у региону, он подсећа да је ЦЕФТА споразум потписао Унмик Косово, и да је тај споразум сада „прилично запао у тешкоће”. С обзиром на то да Албанци покушавају да промовишу, државу, Ивановић је скептичан је и у погледу постизања, иначе дуго најављиваног, регионалног споразума о транспорту. 

И око визне либерализације за Косово, према његовој оцени, има јако пуно проблема. „Просто, не постоји владавина права, нема правне сигурности”, каже он, наглашавајући и да земље које нису признале Косово неће потписати споразум о реадмисији, неопходан за укидање виза.

Кад је реч о контроли миграција, Јањић мисли да је стање на Косову боље него што је било пре десет, петнаест година, да инстутуције и прописи постоје, али да је пракса проблематична. И даље је Косово, каже он, једно од транзитних и регрутних области за илегалне миграција. Стога, ни он не види могућност да би Косово ускоро могло да добије визну либерализацију. Иако приштинске власти желе да им визе буду укинуте, у јулу ове године, сматра да ће се на визној либерализацији радити и идуће године.

---------------------------------------------------

Укидање виза зависи и од Србије

Визна либерализација за Косово зависи и од Србије.

„Као што се од Србије тражило да за своју визну либерализацију успостави сарадњу са Косовом, и Косово је то прихватило, сада ће морати да се успостави неки режим и слобода проласка кроз Србију за власнике косовских пасоша, аутомобила и других превозних срадстава”, каже Душан Јањић.

Јањић, у најави председника Бориса Тадића о новој флексибилнијој политици види могућност да то буде решено, јер се са Косова, мимо Србије, на други начин не може доћи до Европе.

Б. Ч.

--------------------------------------------------------

Приштинска власт верује да је пут у ЕУ сигуран

Косовска Митровица – „Косово ће бити део интеграција целе регије западног Балкана и неће заостати у процесу европских интеграција. Европска перспектива Косова је сигурна. То је много пута до сада речено од стране високих званичника европске Уније. Влада Косова има јасну перспективу у погледу тога и сва Министарства предано раде на том путу.”

Ово је за „Политику” казао Мемљи Краснићи, портпарол владе Косова, наглашавајући да власти тренутно раде у три специфичне области, како би се унапредиле европске аспирације. Краснићи каже: „Добили смо упитник за трговину за ЕУ, очекујемо споразум о визним либерализацијама, а имамо и прогрес у дијалогу за стабилизацију и асоцијацију”.

– Ово су три кључне области које се већ дешавају код нас, јер управо завршавамо одговоре везане за упитник о трговини, који ће, надам се, најкасније бити завршен у наредне две недеље. Сва министарства раде и по питању споразума о визној либерализацији, а с обзиром да процес уласка у ЕУ подразумева много ствари, сви су предано пришли решавању ствари које се тичу европске перспективе. Истакао је Краснићи, подвлачећи да је пут Косова у Европу „већ сасвим сигуран”.

Б. Р.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.