Како су нестале суботичке робне резерве

Суботица – На ванредној седници Скупштине града, одржаној 30. марта, одборници су прихватили предлог да се извештај о раду Општинске дирекције за робне резерве преда надлежним државним органима, односно Основном јавном тужилаштву да би се, како је у материјалу наведено, проверило да ли је у пословању Дирекције почињено кривично дело које се гони по службеној дужности.

Одлука да пословање свог предузећа град препушта провери тужилаштва била би необична и да није реч о фирми која је угашена пре више од пет година, а јавни тужилац између осталог добиће извештај посебне општинске комисије сачињен још 2005. године. У том извештају се констатује несавесно пословање Дирекције, па није јасно због чега се толико чекало да се тај докуменат преда државним органима.

– Још од 2003. године инсистирам да се у Скупштини разговара о раду Дирекције за робне резерве, и на мој захтев градоначелник Вучинић је сада уврстио ову тему, али учинио је то када се распала владајућа коалиција између ДС-а и СВМ-а, па демократе више не бране да се крене у истрагу. Ипак, сматрам да су криви што су то до сада заташкавали, као да постоји намера да дође до апсолутне застарелости дела, па се она до тада држе по фиокама. Не можемо да прихватимо да директори предузећа немају одговорност, а да ми онда отписујемо ненаплативе дугове у висини од преко 100.000 евра – каже у изјави за „Политику” Гојко Радић, лидер Српске напредне странке и шеф одборничке групе. Он тврди да је из извештаја, који је према његовој оцени стручно и систематично урадила посебна општинска комисија, видљива небрига јер је роба давана фирмама које су само фиктивно биле регистроване.

године, а две године након тога Дирекција је укинута, одлуком Скупштине Суботице. Да би се испитало њено пословање, Скупштина је именовала и посебну комисију, у којој су били Петар Кунтић, Стеван Санто, Синиша Давчик, Невен Орчић и Петар Балажевић, која је пратила пласман робе од 1999. године. Комисија је на крају констатовала да на залихама не постоји роба дата Земљорадничкој задрузи „Чантавир”, а то је близу 11.000 литара лож-уља, 285 крава расе „холштајн”, те 190 супрасних крмача, које су распоређене код приватника. Такође је нестало и близу 100 тона шећера, вредних 3,8 милиона динара, пронађено је око 12 тона, као и тек половина од 22.000 килограма кухињске соли који су дати ПП „Јуком”. Комисија није пронашла и половину од 1.800 супрасних назимица и близу пет хиљада комада грил пилића који су дати приватном предузећу „Пан пер”. Нестало је и 2.900 супрасних назимица предатих предузећу „Палић коп”. Предузећу „Алфачоколате” из Ниша дата је роба у вредности од 2,5 милиона динара која није наплаћена.

У извештају општинске комисије стоји да иако је Дирекција, посебно са ЗЗ „Чантавир”, склапала уговоре који су имали добре клаузуле о заштити потраживања, те одредбе ипак нису поштоване. Због тога се констатује да то „недвосмислено указује на несавесно пословање Општинске дирекције за робне резерве”, на неколико места се наводе речи директора Дирекције Ерене Јегеша да је робу пласирао по налогу општинске управе.

Политичку димензију несталим назимицама и „холштајн” кравама даје чињеница да је у време пре стечаја ЗЗ „Чантавир” њен директор био Иштван Пастор, данас лидер СВМ-а, а да Општинска комисија такође наводи да нерешени односи између Дирекције и чантавирске задруге трају још од 1997. године. Чак и када је задруга отишла у стечај, уговором који потписује Имре Керн, тада председник Извршног одбора Суботице, наставља се помагање ЗЗ „Чантавир” у роби у вредности од 1,5 милион динара, али се она не испоручује задрузи, већ једном другом предузећу.

Стеван Санто, који је био члан ове општинске комисије, каже за „Политику” да је из извештаја по коме се види да недостаје готово 60 одсто робе из Дирекције за робне резерве видљиво да је њена делатност била бесмислена те да је представљала „депо” из којег се настојало помоћи појединим предузећима па је тако купована лак-жица или рибља млађ.

– То нема везе са потребом да постоји резерва за становништво у случају неке катастрофе, јер није јасно како би се, рецимо, краве брзо претвориле у конзумно месо. Ми смо још код градоначелника Гезе Кучере инсистирали да Скупштина расправља о нашем извештају, а то што је сада одлучено да се он проследи тужилаштву политичка је одлука – каже Санто.

-------------------------------------------------------------------------

Тужилаштво и полиција могли знати

Петар Балажевић, шеф одборничке групе ДС-а у Скупштини града, пре пет година био је и члан општинске комисије која је контролисала рад Дирекције за робне резерве.

– Ми смо савесно урадили посао који је тада пред нас ставила Скупштина, а пошто је све то изговорено и за скупштинском говорницом још од 2005. године тужилаштво и полиција су могли да реагују и поступе по службеној дужности. На то никакав коалициони договор није могао да утиче, као што политика није утицала ни на рад наше комисије. Одлука Скупштине града донета пре десетак дана да се закључци упуте Основном јавном тужилаштву је само корак више и не видим ту никакав проблем, каже Балажевић за „Политику”.

Суд већ све то зна

Јене Маглаи, председник општинске организације СВМ-а и шеф одборничке групе у Скупштини града, каже за наш лист да се његова странка није противили одлуци да се извештај о раду Дирекције достави Основном јавном тужилаштву.

– Нисмо против, али не видим због чега је то потребно с обзиром на то да се у суду још од 2003. или 2004. године води судски поступак, по пријави Српске радикалне странке, због трошења новца у Дирекцији за робне резерве. Дакле, суд је могао, и верујем да је то и учинио, да прибави сва потребна документа, а у ономе што сада Скупштина упућује Тужилаштву нема ничег новог. Због тога сматрам да је ово политичка одлука. Мени такође није јасно како то да суд који већ шесту годину одлучује о овом предмету није донео пресуду, ово ипак није превише компликован случај.