Одлажу се санкције против Ирана

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 6. априла – Иако је председник Барак Обама пре неки дан најавио да нови режим санкција против Ирана очекује „за неколико недеља”, кажњавање Техерана због његовог нуклеарног програма није на априлском дневном реду Савета безбедности, што значи да око тога још нема консензуса великих сила.

У чему је проблем показала је данашња изјава представнице Министарства иностраних послова Кине, коју преноси Синхуа. Порука Пекинга коју је она пренела гласи да су неопходни додатни дипломатски напори да се реши иранско нуклеарно питање. Кина остаје посвећена „очувању међународног режима нуклеарног неширења”, али се нада да ће „све стране предузети прагматичније и позитивније мере да се проблем реши на одговарајући начин”.

Преведено са дипломатског на обичан језик, ово значи да се Кина и даље противи оштром режиму изолације Техерана, верујући да се са још може постићи неки компромис. Америка је, пак, за оштрији режим санкција, у чему има подршку Француске и Велике Британије, као и Немачке која није чланица Савета безбедности, али јесте у друштву „пет плус један” великих сила које покушавају да Иран убеде да одустане од пута који га води у друштво држава поседница нуклеарног оружја.

Русија се, по свему судећи, знатно приближила ставовима западних сила, а у једном моменту се учинило да је обрлаћена и Кина, која је учествовала у последњој рунди консултација о овој теми, што је вероватно била подлога за Обамин оптимизам, који је, како се сада види, ипак био без покрића.

Ово практично значи да би санкције, ако се у међувремену са Ираном нешто не договори, на дневни ред дошле тек у јуну, пошто се у мају у Њујорку одржава скуп УН управо о режиму неширења нуклеарног наоружања на којем, као потписник НПТ споразума, учествује и Иран.

Да би санкције прошле у Савету безбедности, потребно је девет од 15 гласова као и да ниједна од пет сталних чланица (САД, Британија, Француска, Русија и Кина) не уложи вето. Неопходан је дакле консензус великих сила који, како сада изгледа, може да се постигне само ако се оно што тражи Запад донекле „разводни”. Благе санкције пак не би биле сврсисходне у одвраћању Ирана од његових нуклеарних амбиција, па Техеран у таквим условима не види разлог да попусти.

Из садашњег састава чланица Савета безбедности, оштрим мерама се противе и нестални чланови Бразил, Турска и Либан, тако да су изгледи да се нешто у овом погледу преокрене засад веома мали.

Иран у међувремену наставља да прибавља важне делове за своју „нуклеарну направу” од западних компанија преко мреже посредника. Последње важне компоненте до којих је дошао јесу специјални вентили, који су, како пише „Волстрит џорнал”, купљени у Француској, при чему испоручилац није био упознат о томе ко је крајњи купац.

ЦИА је у недавном извештају констатовала да је Техеран прошле године више него утростручио своје резерве нискообогаћеног уранијума као и да је близу да сасвим савлада технологију производње балистичких ракета. У чланку у најновијем „Форин аферсу”, публикацији овдашњег утицајног Савета за спољне односе, двојица аутора износе аргументе да ће Иран успети у намери да произведе нуклеарну бомбу, али да ће бити могуће „обуздавати га”, што је по њима опција прихватљивија од евентуалног бомбардовања његових нуклеарних инсталација.

Процењује се да је положај Ирана олакшан и текућим затегнутостима у израелско-америчким односима, што вероватноћу да Израел буде тај који ће бомбардовањем иранских постројења осујети његов програм практично елиминише.

 -----------------------------------------------------------------------

Мање мета на нуклеарном нишану Америке

Вашингтон – Америка се први пут отворено обавезала да своје нуклеарно оружје неће употребити против ненуклеарних земаља које се придржавају „уговора о неширењу”, али на њеном атомском нишану остају земље које крше НПТ, као што су Иран и Северна Кореја.

Ово су елементи нове нуклеарне доктрине САД коју је управо обелоданио председник Барак Обама, као део свог програма светске „денуклеаризације”, а уочи потписивања новог споразума са Русијом о ограничавању стратешког оружја (СТАРТ 2), идућег петка у Прагу.

По новој доктрини, америчко нуклеарно оружје има пре свега функцију „одвраћања”, али САД се ипак не одричу опције „прве употребе” – да буду прве које ће у случају угрожене националне безбедности прибећи атомском бомбардовању.