С друге стране шенгенског зида

Од нашег специјалног извештача
БЕЧ, јула – Наташи се допала брзина метроа и то што су све станице у оној боји у којој је и линија метроа. Воз долази у просеку за минут-два, тако да је седење на љубичастим, наранџастим или плавим клупама више штоса ради него потреба. Драгана је до изнемоглости обилазила музеје уз чувену Шпанску школу јахања (једно од оних питања из "Милионера"), док се Јелена одушевила џиновским точком изграђеним 1897. године, са чијег се врха Беч види као на длану. Александра је предност дала чувеној сахер-торти, Кући мора и зоолошком врту с џиновским пандама, док је Марина читаво преподне обилазила продавнице, начичкане једна до друге, с великим натписима – распродаја. Ипак, дворац Шенбрун је за све био атракција број један на њиховој првој станици на пропутовању кроз земље иза шенгенског зида.

Девојке, које се пре 17. јула никада нису виделе и којима су заједничке деветке и десетке у индексу и пасоши без иједног печата, део су групе од 200 најбољих студената са свих српских универзитета, који су, захваљујући Европском покрету у Србији, Евроиницијативи, Скупштини града Београда и аустријској влади, добили прилику да за релативно мале паре обиђу најзначајније градове Европе. Предност на конкурсу имали су академци с високим просеком, они који знају више страних језика и они с празним пасошем.

Визе су добили бесплатно и без заморне процедуре, у ЕУ су ушли у четири дупке пуна аутобуса, а у Бечу су добили бесплатне железничке карте за једномесечно путовање које се догађа једном у животу.

Дејан Димитријевић са новосадског Факултета техничких наука (просек 9,65) планира да обиђе и Амстердам, Берлин, Копенхаген. Његова екипа је мешовита – неки су се знали из Новог Сада, а неки су им се придружили у аутобусу кад су открили слична интересовања. Каже да последњих пет година није никуд путовао, делом због обавеза на факултету, а делом и зато што је до визе тешко доћи када си студент без сталног извора прихода.

– На конкурс ме је пријавила девојка, Миљана Павловић, која је такође овде – прича апсолвент медицине Драган Љубомировић из Ниша. Каже да их је петнаестак из овог града и да ће прво до Берлина, па Амстердама и Париза, а да ће после Барселоне вероватно доћи до одвајања. Неки ће на чувену монденску трасу Кан – Ница – Монако, неко на Мајорку, неко на Сицилију... Сви знају енглески језик, а у групи се увек нађе неко ко зна још и немачки француски, шпански или италијански.

Драган је све спаковао у ранац од 70 литара. Он је један од ретких који је имао прилику више да пропутује, али су то углавном била летовања. Овај пут, каже, финансирају углавном родитељи, али су момци и девојке из Ниша затражили и помоћ општине, Ротари клуба, добростојећих предузећа...

Вукашин Куч, апсолвент Економског факултета, био је један од сналажљивијих у овој групи младих. Пошто од мамине плате од 15.000 динара није могао да очекује пуно, све је уложио у лични пи-ар и кренуо да куца на врата оних за које је знао да ће вероватно подржати младе таленте. Битно му је било да што мање оптерети родитеље. Тако је, каже, сакупио већину џепарца за ово путешествије, уз обавезу да у разговору с новинарима који су пратили студенте помене највеће спонзоре. Ево, помињемо их – "Карнекс" и Економски факултет. Џабе ти десетке ако не знаш да се снађеш у животу, каже.

– Формирали смо групу од нас 10, а после обиласка Италије, тачније Рима, Напуља и Фиренце мислим да ће нас остати шесторо. У плану су нам још и Париз, Лисабон, Мадрид, Амстердам – прича Вукашин.

Његови другови кажу да је најважније да се држе заједно – и кад се губе да се губе заједно. Већина је понела основне лекове, храну у конзерви и супе из кесице. Огромни ранчеви говоре да ће се ови момци и девојке задржати ван куће неколико недеља. "Шта да радим кад волим лепо да се облачим", са осмехом каже Вукашин који је апсолутни шампион по количини гардеробе: на леђима му је ранац, а у рукама још две путне торбе.

Невена је студент београдског Филолошког факултета. У пасошу је до сада имала само једну визу и то француску. С другарицама сада планира да из Беча крене пут Салцбурга, Берлина, Амстердама, Париза, Азурне обале, Шпаније, да би се преко Италије вратиле у Србију. У сваком граду ће се задржати два-три дана. Информације је прикупљала преко интернета, кроз разговор са старијима коју су више путовали од млађе генерације, а каже и да је купила одличан водич кроз Европу. Главни спонзор била јој је породица – мама и тата, а припомогли су и брат и сестра. Све ствари је успела да спакује у велики планинарски ранац који је добила на поклон.

Ивана, Сенка, Цеца, Данијела, Раде... представили су се као "екипа са историје уметности". Они су се познавали са факултета. Из Беча планирају у Француску, па у Шпанију и на крају да обиђу северну Италију. Већина академаца потражиће смештај у студентским хостелима, неки су већ и резервисали собе преко интернета, а ту је и помоћ пријатеља и родбине који живе у иностранству. Једна од девојака се снашла тако што је у неколико великих градова контактирала удружења наших људи и Цркву.

Иако је после само два дана у Бечу рано за сређивање утисака о животу у Европској унији, студенти кажу да оно што прво упада у очи јесте чистоћа, фантастично организован градски превоз и цвеће на свим терасама и прозорима. О тропским температурама које су овог лета шок за Аустријанце, навикле на умеренију климу, и ценама које су шок за студенте из Србије – неком другом приликом. Јесте вруће, али стандард...