„Тајне” панчевачког здравства

Панчево – До новог директора Филијале Фонда за здравствено осигурање у Панчеву, који је ступио на посао 1. априла, тешко је доћи. Његова секретарица саопштава да „није ту“, а на питање може ли се знати бар његово име одговара: „За такву информацију морате звати Београд“. Тек на наше инсистирање да за такву информацију свакако нису потребна овлашћења, секретарица је процедила: „Јон Божин“. Накнадно незванично сазнајемо (јер о овој добро чуваној тајни нико у Филијали не жели било шта да каже) да је Божин дипломирани економиста и да је до сада био помоћник директора Филијале.

Претходни директор Филијале др Славица Маринковић издржала је на овом месту само три месеца. И она, дан пре но што је напустила ово радно место, није имала времена за новинара „Политике“. Један од битних разлога њеног одласка, како је новинарима рекао др Новица Ђорђевић, члан Градског већа, задужен за здравство, јесте тај да је директорка, од почетка рада у панчевачкој Филијали, примала СМС-ове претеће садржине. Др Ђорђевић каже да је прећено и њој и њеној породици.

Међу панчевачким здравственим радницима се, пак, може чути да је др Маринковић дала оставку и због немогућности да усклади свој рад између очекивања пацијената у јужном Банату и понекад противречних инструкција које су стизале од шефова из Београда, односно Новог Сада.

Смене, промене и оставке почеле су од лета 2007. када је из Покрајинског здравственог фонда од тадашње директорке панчевачке филијале Иванке Барашевић затражена оставка, јер је ова филијала, међу војвођанским, имала највише рефундација. Директорка је предлог одбила, па је смењена. Није помогло ни то што су грађани Панчева стали уз Иванку Барашевић. Иако смењена, добила је те године Награду града. Упркос томе, Фонд за здравство против ње води и судски процес, доказујући да је ненаменски користила средства.

Следило је директоровање службеника послатих из новосадске, односно београдске централе. Трајало је кратко, а често је у притајеној форми саопштавано да им је задатак да Панчевце, који су превише захтевни, треба да науче штедњи у здравству. Кажу да је др Славица Маринковић и одступила са шефовског места управо зато што није могла да удовољи очекивању обе стране, а као „домаћем кадру“ неке су јој се обавезе наметале.

Нови в. д. директора очигледно није склон да причу о проблемима у панчевачком здравству подели са јавношћу, али то тешко да ће решити проблеме: Интерно одељење панчевачке болнице не личи на здравствену установу, а пара за реконструкцију нема. Зграда јединог завода за јавно здравље у Србији које је без своје имовине тешко да ће ове године бити завршена, иако је требало да буде усељена средином 2009. Лоша организација учинила је да болесни људи сатима чекају на заказивање специјалистичких прегледа. Панчево је тражило регионални центар за зрачење болесника оболелих од канцера, како не би путовали у Сремску Каменицу на третман, али ни за то нема пара. Око 12.000 оболелих од дијабетеса, који су лечени у панчевачком саветовалишту за ову болест, очајни су, јер је њихова амбуланта укинута, а подела имовине између Болнице и Дома здравља, због нове организације, унела је смутњу и међу лекаре.

Ништа отуд чудно што је нови директор локалне филијале здравственог фонда одлучио да за новинаре постане невидљив. Он, а можда и његови претпостављени који су му то сугерисали мисле да је прећуткивање проблема најбољи начин да се они забораве.

Миодраг Шашић