Србија без министарки

Ивана Дулић-Марковић, потпредседница српске владе, брани част женског рода у извршној власти. Њен прелазак са места министра пољопривреде на положај јединог "заменика" премијера има и лошију страну. Наиме, након њеног новопостављења, на челу 17 домаћих министарстава остали су сами мушкарци.

У највишем телу законодавне власти, у Скупштини, однос мушкараца и жена много је повољнији у корист политичара. Само 27 дама има статус посланика што практично значи да су од укупног броја посланика (250) у скупштинским клупама жене заступљене у размери један према 10. Од шест потпредседничких места српске скупштине само једно "припада" представници лепшег пола, док је на челу 30 скупштинских одбора тек пет председница.

Подаци за будућу стратегију

Како се недавно чуло на представљању прве, радне верзије будућег националног плана за равноправност полова, у Србији се још не може рећи да су жене достигле задовољавајући степен учешћа у различитим облицима политичког одлучивања.

Ипак, од 2000. године, кад су постављени неки од стратешких циљева, даме могу бити задовољне, јер има помака у односу на претходни период. "Уз активно учешће женског покрета и ангажман политичарки извршене су промене у законодавству (кривичном, породичном, радном, социјалном). Уведене су квоте у изборни систем, установљени су механизми за родну равноправност у институцијама система на свим нивоима. Деловање жена у странкама је постало ’видљивије’. Њихово организовање и све присутнија ’женска питања’, нове политичарке, гласнији захтеви за већу заступљеност у скупштинама на свим нивоима очигледнији су у медијима и кампањама", пише, између осталог, у радној верзији документа.

Актуелни скупштински сазив је усвојио и измену Закона о избору народних посланика чиме је утврђена квота од 30 одсто мање заступљеног пола. Међутим, ефекти ових одредби ће се показати тек након наредних избора. За сада као аргумент "за" може да се анализира пракса из Војводине.

"Кување" у мушким групама

Обавезна квота у Одлуци о избору посланика у Скупштину АП Војводине усвојена је 2004. године. Тиме се утицало на промену родне слике Скупштине Војводине. У актуелном сазиву војвођанске скупштине сада је 19,17 одсто жена, односно од 120 посланика 23 су даме што у односу на претходни сазив, када је их је било осам, представља знатно побољшање.

У покрајини је жена и потпредседница Скупштине, а три су на челу скупштинских одбора од укупно 20. Од 17 покрајинских секретаријата, жене су на челу два.

Квоте у Закону о локалним изборима, који је усвојен 2002. године, од најмање 25 одсто кандидаткиња на листи и свако четврто место, повећале су учешће жена у локалним скупштинама. Тиме се може објаснити и већа заступљеност у локалним скупштинама која је премашила 20 одсто што је четири пута више у односу на период пре 2000. године. Сада износи 21,34 одсто или, од укупног броја одборника 6.687, њих 1.427 су жене.

Како је појашњено у тексту који су заједнички писале активисткиње 33 невладине организације и представнице званичних тела за родну равноправност, у пракси су жене и даље на маргини одлучивања. Одлуке се "кувају" у малим, неформалним, по правилу, мушким групама. И даље доминира "мушка политика" која искључује жене или умањује њихову моћ чак и када су институционално заступљене.

Зато се као један од стратешких циљева у будућем документу наводи – остваривање права жена да равноправно с мушкарцима учествују у одлучивању о најважнијим друштвеним питањима и преузимању одговорности за друштвени развој.

Како је "Политика" писала одмах након јавног представљања, у документу у је издвојено шест тема – жене и одлучивање, економија, медији, насиље, здравље, образовање. Требало би очекивати да буде завршен у септембру, како би могао да уђе у процедуру добијања средстава из буџета за примену од следеће године.

-----------------------------------------------------------

Кад ће "пасти" САНУ

У Србији је у укупном становништву 52 одсто жена. Грађанке Србије, нажалост, бројније су у армији незапослених, иако предњаче по броју диплома високе стручне спреме. На власничким листама су у мањини, јер у Србији је само 16,2 одсто дама власница станова, односно 10,8 одсто њих поседује кућу.

Од укупног броја доктора наука жене чине 30,4 одсто. Занимљиво је да је Београдски универзитет имао само једну ректорку, а на челу Српске академије наука и уметности од њеног оснивања никада није била жена. И сада је у овој институцији у свим одељењима, у просеку, мање од шест одсто жена.