Обамин „нуклеарни април”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 7. априла – „Нуклеарни замајац” који је обелодањивањем нове стратегије САД за употребу атомског оружја јуче покренуо Барак Обама, вртеће се још неко време управо захваљујући акцијама америчког председника. Он је, наиме, данас отпутовао у Праг где ће сутра са својим руским колегом Дмитријем Медведевом потписати Старт-2, а већ идућег понедељка биће домаћин дводневног самита о заштити нуклеарних арсенала, односно спречавању атомског тероризма.

Засад, у центру пажње је нова нуклеарна доктрина, која је за једне корак ка остварењу визије света без атомског оружја, а за друге „штетно ограничавање америчких опција” кад је реч о најдеструктивнијем оружју у историји цивилизације којим је, како је овим поводом подсетио познати интернет дневник „Хафингтон пост”, почињен „најстрашнији чин тероризма у историји цивилизације, уништење цивилног становништва Хирошиме и Нагасакија”.

Нова стратегија се тумачи као покушај давања новог одговора на старо питање – како арсенале пројектоване за контекст Хладног рата користити као средство одвраћања у околностима када су главна претња „непоћудне државе” које атомске бомбе желе да би „трговале страхом”, као и бомбаши самоубице.

Новом стратегијом Обама се легитимисао као први председник који је, додуше индиректно, признао да Америци није од Бога дато право да атомско оружје употребљава по свом нахођењу. По новој доктрини ограничене су мете које могу да буду на америчком нуклеарном нишану: то су сада само земље које не поштују међународни режим неширења нуклеарног оружја, док остале могу да рачунају да ће бити поштеђене нуклеарног узвраћања чак и у случајевима да америчку безбедност угрозе нападом хемијским оружјем или пак новим средством – нападом на информатичку инфраструктуру.

Од „непоћудних” поменути су само Иран и Северна Кореја, али нешто другачијим речником од онога који је коришћен у ери Обаминог претходника. Уместо речи „rogue” која се у овом контексту може превести као „непоћудна” или „нитковска” држава, употребљен је израз „ouliners”, појам који означава нешто што се разликује од других, што је изван система. Нова реч је, како су објаснили Обамини саветници, пажљиво одабрана, јер садржи поруку да они који су се сами изопштили могу да се врате у систем.

Онима који нови став критикују као двосмислицу која Техерану и Пјонгјангу шаље погрешну поруку – да им је поседовање атомске бомбе уствари једино средство за одупирање америчким претњама – узвраћа се да је порука недвосмислена. Земље које „активно крше режим неширења нуклеарног оружја”, неће бити имуне на америчку одмазду, укључујући и нуклеарну.

Нова доктрина задржава и „нуклеарни кишобран”, стари концепт из Хладног рата по којем САД савезницима гарантују да ће их бранити и нуклеарним оружјем, али га сужава. Главна порука Обамине стратегије, која је резултат једногодишњег процеса и око 150 састанака, од којих 30 у Белој кући, јесте пак да нуклеарно оружје није средство за вођење рата. Обама је, додуше, застао пред опцијом да прогласи да је „искључива” сврха поседовања атомских арсенала да се други спрече да га употребе – уместо тога та намена остаје „примарна” – али је по преовлађујућем уверењу реч ипак о великом искораку, којим Обама „одрађује” своју Нобелову награду за мир.

Новост је и америчко одустајање од производње нових нуклеарних бојевих глава – одржаваће се само постојеће – као и од јачања нуклеарних потенцијала.

Нову стратегију први су поздравили азијски савезници Америке. За јапанског премијера Окаду то је први корак ка свету без нуклеарног оружја, док се у Јужној Кореји она тумачи као додатни притисак на Северну Кореју да одустане од свог поигравања са атомским бомбама.

Кина није међутим желела да коментарише нову америчку политику, иако је Обаминим документом прозвана да „појасни своје нуклеарне намере”. „Наша позиција о нуклеарној политици и стратешким намерама јасна је још од 1960. године”, изјавио је у Пекингу заменик премијера. Стари кинески став је да неће прва употребити нуклеарно оружје.

М. Мишић