Опозиција против поделе на пет региона

Да ли ће подела Србије на пет, уместо на седам, статистичких региона омогућити уједначенији регионални развој, или ће изазвати још веће проблеме у појединим деловима државе, представници власти и опозиције нису успели да разреше у току јучерашње скупштинске расправе о изменама Закона о регионалном развоју. Док је министар  економије и регионалног развоја Србије Млађан Динкић тврдио да је основни разлог што се мења закон који је усвојен у јулу прошле године и практично није ни почео да се примењује то што првобитно предвиђених седам статистичких региона није имало уједначен број становника, представници опозиције истицали су да је једини разлог за измене жеља да се изађе у сусрет бошњачким странкама које су инсистирале да Санџак мора бити у једном региону. По свему судећи, ипак, влада ће успети да обезбеди већину за усвајање овог закона, нарочито пошто је прихваћен амандман СВМ-а.

По још важећем закону Србија је била подељена на седам региона: Војводину, Косово и Метохију, Београд, Источни, Западни, Јужни и Централни регион. Новом поделом, међутим, остаће региони Војводина, Косово и Београд, док ће остали део Србије бити подељен на два региона – Шумадија и Западна Србија и Јужна и Источна Србија.

„Војводина има два милиона становника, Београд 1,6, Косово и Метохија такође око 1,6, а у првобитно предвиђена четири региона у централној Србији број становника био је знатно мањи и зато смо уместо четири предложили два региона. „То смо урадили у циљу равномернијег регионалног развоја као и задржавања становништва”, рекао је Динкић.

Посланици опозиције истицали су, међутим, да су се и претходни региони уклапали у стандарде ЕУ по коме такви региони треба да имају између 800.000 и три милиона становника. Оваквим накнадним прекрајањем, како је рекла посланик ЛДП-а Наташа Мићић, „спаја се неспојиво”. „Какве везе има Ужице са Крагујевцем? Никада ни у каквој вези нису били током историје. Чак и ако погледате у време Турака били су у две различите нахије”, рекла је она.

Овом законском предлогу се, иначе, већ недељама противе опозиционе странке из Златиборског округа, инсистирајући на томе да Ужице мора да остане центар региона. Њима су се у организовању потписивања петиције придружиле и невладине организације из овог краја, али и појединци из владајућих странака. 

Министар Динкић је, међутим, одбацио све тезе о томе да је до смањења броја региона дошло да би се удовољило бошњачким странкама и додао да се цео проблем непотребно политизује, будући да је реч само о статистичким регионима, који немају административне центре.

Антрфиле

СВМ „прогурао“ Аду, Сенту и Кањижу у севернобачку област

Министар Динкић јуче је у току скупштинске расправе прихватио амандман посланика Савеза војвођанских Мађара, који су тражили да се области дефинишу на основу географске целине, телекомуникационих подручја, мреже привредних судова и комора, односно да општине Ада, Сента и Кањижа буду део севернобачке, а не банатске области.

СВМ је претходно условио подршку закону прихватањем овог амандмана, а посланик те странке Балинт Пастор казао је да је циљ те странке био да се изгради добар систем, уз уважавање „ноторних чињеница”. „Знам да се створила клима да Мађари, Албанци и Бошњаци желе свој регион, што није тачно”, рекао је Пастор.

 ----------------------------------------------------------------

Табаковићева (СНС): Назвао ме је џукелом

Динкић: рекао сам јој да лаже као пас

Расправа о закону о регионалном развоју остала је јуче у сенци сукоба између посланика Српске напредне странке и министра Млађана Динкића, која је обележила послеподневни део седнице, а због кога је расправа у једном тренутку и прекинута. Јоргованка Табаковић (СНС) тврдила је да јој је, након што је у току расправе изнела низ критика на његов рачун, Динкић пришао и рекао да је „џукела”.

Динкић је, међутим, новинарима рекао да је Јоргованки казао да лаже, а „у народу се каже – лаже као пас”. Обоје су најавили тужбе једно против другог, а расправа је настављена и у сали, када је у одбрану страначке колегинице стао Томислав Николић, који је тврдио и да је Динкић опсовао Табаковићеву и да то може да се види на ТВ снимку. Јоргованка Табаковић је иначе у току расправе рекла да има доказе о преносу средстава у Институт за социјална и економска истраживања, где је заменик Управног одбора мајка Млађана Динкића и да има доказе да је отац државног секретара Небојше Ћирића примио отпремнину кад је одлазио из Агенције за приватизацију где је радио свега неколико месеци.  

„Моја мајка је у пензији од 2007. године и пројекат о коме говори Табаковић је реализован у доба када је била у пензији, она ни динар није видела од тог пројекта и ја лично нисам учествовао у одобравању тог пројекта”, истакао је Динкић.

Како је Динкић навео, отац Небојше Ћирића радио је у Агенцији за приватизацију пре него што му је син постао државни секретар и кад је одлазио „није ни динара узео за отпремнину, иако има законско право на то”.