Густи облаци над грчком економијом

Од нашег дописника

Атина, 8. априла – Делегација ММФ-а је у двонедељној посети Грчкој, а премијер Јоргос Папандреу критикује министре који су самовољно изјављивали да је Атина незадовољна управо њиховим механизмом и условима евентуалне финансијске помоћи. Чланове свог кабинета премијер позива да се концентришу на своје обавезе и испуњавање програма рестриктивних мера.

У међувремену, пада индекс атинске берзе, грчке банке траже од државе допунску финансијску подршку како би се опоравиле од штете нанете снижавањем кредитног рејтинга. Синдикати запослених у јавном сектору прете новим штрајковима крајем априла, адвокати већ три дана спроводе своју обуставу рада... То је општа атмосфера у Грчкој после празничног славља у коме, бар наизглед, ништа није фалило.

Међутим, овдашња штампа спекулише да ће се Атина ускоро обратити за помоћ ММФ-у и затражити кредите јер не успева да рефинансира свој дуг. Има информација да ће у мају Грчка понудити обвезнице од 11,5 милијарди евра с тим што ће хартије од вредности бити у доларима.

У међувремену, док стручњаци ММФ-а испитују како функционише нови порески систем и да ли се спроводи редукција јавне потрошње, грчке банке од државе траже финансијску помоћ из фонда за подршку економије у коме је остало 17 милијарди евра. Наиме, банке су страдале, пре свега, како каже министар финансија Папаконстантину, због серије снижавања кредитног рејтинга које је уследило од међународних агенција које се баве овом проблематиком. На удару Агенције Мудис недавно се нашло пет грчких банака којима је снижен кредитни рејтинг: Национална банка, ЕФГ Еуробанк, Алфа банка, Пиреус банка и Комерцијална банка.

У међувремену, како пишу овдашњи медији, богати Грци своје паре пребацују у иностранство јер се боје да ће на своје рачуне морати да плате велики порез. Само у јануару су богаташи у иностранство пребацили око пет милијарди евра, а иста тенденција се и даље наставља јер нико није сигуран како би могле да гласе нови порески прописи.

Није најбоље ни са обвезницама за које опада интерес. Наиме, Грчка је очекивала много већи продор у азијске земље, али се то не дешава. У јануару су азијске земље купиле само два одсто понуђеног пакета од укупно осам милијарди државних облигација. Фонд социјалне безбедности Кине одустао је од куповине грчких обвезница иако се очекивало да ће то бити добар посао.

Јапански инвеститори су и даље обазриви, али Атина не одустаје од намере да управо Пекинг и Токио заинтересује за своје пакете. Приликом недавне продаје пакета од 15 милијарди евра, азијски инвеститори су купили само пет одсто, а већину су купили грчки инвеститори. У Британију и Ирску је отишло петнаест одсто државних обвезница, а остатак у земље Бенелукса, Скандинавију, Аустрију и Немачку.

Током ове године, Грчка намерава да понуди на продају обвезнице у вредности од 54 милијарди евра како би могла да регулише своја доспела дуговања. Уколико не буде довољно интересената или се све не реализује под повољним условима, Грчкој ће бити неопходна финансијска помоћ. Влада је уверена да ће Грчка сама успети да се избори са својим проблемима па су се тако, после изјава неких министара, и појавиле спекулације да влада није спремна да прихвати врло строге услове ММФ-а. Премијер Папандреу то негира и захтева од својих министара да спроводе у живот рестриктивне мере за које се влада определила.

Ј. Павловић-Стаменић