Гланцање биографије

Од нашег сталног дописника
БЕРЛИН, јула – Као да је у томе трагика њихове судбине: и најуспешније лидере само смрт може да спаси од, кад време дође, неумитног пораза. Победници најчешће нису бољи, али је на њиховој страни непредвидљиво расположење бирача и народа који, као ћудљива река, једноставно крене другим током.

Великог Вилија Бранта је са трона отерала, у часу када је, због своје чувене "источне политике" стицао углед у свету и признања, каква није имао ниједан немачки канцелар ни пре ни после њега (Нобелова награда за мир, између осталог), банална шпијунска афера: један од његових сарадника, Гинтер Гијом, недопустиво закаснело је откривен као агент фамозне источнонемачке тајне полиције Штази.

Таман кад је поверовао да је вечит – владао је пуних шеснаест година – Хелмуту Колу је пораз нанео Герхард Шредер, иако се на листи оних који су то пре њега узалуд покушавали да остваре налазило звучнијих имена и потенцијално бољих кандидата.

Астрономски хонорари

Он сам је непромишљено утрчао у сопствени пораз. Расписао је изборе пре рока очигледно превише верујући демоскопима. Његове личне политичке акције котирале су се (далеко) боље него оне Ангеле Меркел, против које је, чинило се, било све: жена, без великог политичког искуства, и то са источне стране.

Меркелова данас седи на трону, а Шредер пише мемоаре и, као толики његови претходници, покушава да накнадно добије изгубљене битке.

Пре него што је умочио перо у мастило, Шредер је, кажу, добио од угледног  хамбуршког издавача Хофман и Кампе милион евра. Више него његов претходник, Хелмут Кол, који у овом часу исписује трећи мемоарски том.

И тог часа је покренута моћна пропагандна машинерија. Све је програмирано са милиметарском прецизношћу: Шредеров "Живот у политици" ће се појавити тачно 25. октобра – диктат чувеног франкфуртског сајма књига – на тачно 512 страница, коштаће 25 евра.  "Шпиглов" аутор Јирген Лајнеман, који Шредера познаје боље него ико у медијском свету, снима о њему документарни филм (45 минута), који ће се приказати два дана пре промоције мемоара, на првом телевизијском програму, у ударном термину, одмах после вести које се емитују у 20 сати. Корице су већ штампане, почетни тираж одређен на 500.000 примерака, од чега половина стиже уз божићне феште и грозничаво трагање за поклонима, чека се само – текст.

Да му срећа није окренула леђа, ово је требало да буде његово лето. Оно што је он сејао у дубоким реформским браздама и често болним резовима, сада, међутим, други жању: рекордна незапосленост напокон почиње да се смањује, конјунктура се полако захуктава, расположење до јуче суморних Немаца уочљиво се поправља, а недавно завршено светско првенство у фудбалу, које је он "донео" у земљу, готово је усијало национална осећања: да није прерано "скочио у воду", 24. септембра, када је било планирано да се одрже редовни парламентарни избори, вероватно би тријумфално, трећи пут, прошао кроз циљ.

Сада га, у данима неочекивано врелог немачког лета, тресе грозница: из његове ауторске радионице издавачу је стигао тек део текста, а време неумитно јури.

Температуру уредника у издавачкој кући подижу, како се чује, страх да Шредер неће стићи да уради оно на шта се тврдо обавезао и – прилично "сиров" материјал, иако се о томе ћути, који им стиже и који тражи радикалну, не само стилистичку дораду.

Прво поглавље, које је већ предато издавачу – "покрива" изборну победу 1998. – писано је, кажу, свеже и динамично, али је потом крути политички језик почео да чини своје. На маргине транскрипта редактори све учесталије исписују сугестије, траже прецизирања и "доказе": оно што се код аутора подразумева, не мора увек бити јасно и уверљиво читаоцима.

Ауторска радионица

У "склапању" мемоара, како то у оваквим приликама бива, учествује читав један тим најближих Шредерових сарадника из времена политичке моћи, од секретарице до искусног новинарског професионалца, својевремено сарадника "Зидојче цајтунга", па уредника у другом програму (јавне) телевизије (ЦДФ), писца говора Вилију Бранту и бившег владиног представника за штампу, Уве Карстен Хајеа.

Свако има посебно задужење, од прибављања неопходних докумената, проверавања података и датума, до финалне "политуре", која је препуштена Хајеу. Свака реч је, међутим, моја, тврди аутор мемоара, за чије штиво су, због драматичних догађаја који су се збили у седам година Шредерове владавине – од НАТО бомбардовања Југославије, где се Шредер нашао на "првој линији фронта", до рата у Ираку, кад се преобратио у великог пацифисту, и озбиљног заоштравања немачко-америчких односа, веома заинтересовани издавачи у иностранству.

Право на објављивање већ су откупили издавачи из Француске, Русије и Турске.

Ражањ је припремљен, сви трљају руке, иако је зец још у шуми. Шредер бије, у ауторском грчу, битку са временом. Повукао се у свој летњиковац и – диктира. Први читалац сировог материјала је сигурно његова крхка, али амбициозна и одлучна супруга Дорис. Неспорно компетентна за тај посао: пре него што је променила презиме, годинама је радила као професионални новинар, на крају у минхенском "Фокусу".