Одлазак „сина бунта”

Баш као што је током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века често знао да изненади светску јавност својим ставом, радом и авангардним идејама, Малком Мекларен је прекјуче још једном изненадио свет – напустивши га заувек. Иако се већ дуже време знало да Малком болује од рака, нико од његових фанова и пријатеља није желео да поверује да ће човек са толико енергије моћи да изгуби битку са опаком болешћу.

Одлазак чувеног продуцента, музичара, композитора, бизнисмена и несуђеног политичара ни у ком случају није прошао незапажено. Иако је умро у 64. години, „син бунта”, како су га звале неке његове колеге, овај свет је напустио млад.

 Рођени Лондонац успео је да се прослави управо у свом граду, због чега су му многи завидели. Бутик „Секс” који је основао са својим колегом Патриком Кејсијем 1971. године постао је прави хит за кратко време, првенствено захваљујући контроверзним поставкама. Уосталом, требало је имати дрскости да у јеку „хладног рата” продајете мајице на којима се вијоре заставе Совјетског Савеза. Бутик је неколико пута мењао име, а у његово „златно” време звао се „Лет ит рок”. Из „Секса”, односно „Рока” датира и Меклареново познанство са бројним звездама музике, као и Вивијен Вествуд. У току дугогодишњег партнерства у животу (званично никад нису били у браку) и послу Мекларен и Вествудова доспели су на „трон” музичко-модне индустрије.

Мекларенов „њух” за таленте спријатељио га је са Џонијем Ротеном, будућим фронтменом и певачем легендарних „Секс пистолса”.(/slika2)

Под Малкомовом продуцентском палицом „Пистолси” су крајем седамдесетих „одували” свет у само неколико година и постали синоним за панк музику. Не треба заборавити ни „Њујорк долсе” са друге стране Атлантског океана, као ни „Адам енд ди ентс”.

„Малком је музички чаробњак и добро је што продуцира. Да је основао сопствени бенд, постао би славнији од нас и ’мазнуо’ би сву лову”, изјавио је својевремено Џони Ротен за часопис „Мелоди Мејкер”.

Иако је своје највеће успехе Мекларен остварио у панку, његова „инфицираност” музиком најразличитијих жанрова огледала се и током његове соло каријере. Електроника, поп, класика, хипхоп, рок, етнозвуци различитих земаља, само су неки од његових утицаја. Његов познати сингл „Мадам Батерфлај” из 1984. инспирисан је истоименом Пучинијевом опером.

Многе је признавао али клео се само у два уметника: Елвиса и Дејвида Боуија.

Био је фасциниран филмом а и филмаџије су такође волеле да сарађују са Меклареном. Међу најпознатијима су Спилберг и Ричард Линклатер.

Према сопственом признању, „крао је форе” од великих књижевника, сликара и активиста са почетка двадесетог века. Био је велики познавалац историје уметности, посебно дадаизма и надреализма.

Мање је познато да је Мекларен кокетирао и са политиком. Његову кампању за кандидатуру за градоначелника Лондона током 1999. и 2000. године многи су видели „као готову ствар”, али она се ипак није реализовала.

Последњих година Малком је живео на релацији Париз–Њујорк, са својом девојком Јанг Ким.

Мекларен је током своје каријере био хваљен, оспораван, хапшен... Знао је да се у друштву појављује у савршено конвенционалним оделима са краватом „каки” боје, али и да поздрави пријатеље одевен у женску бунду, „окићен” наруквицама. Његов боемски живот и бунтовни дух бројни диско, електропоп и постпанк бендови наводе као главни утицај за бављење музиком.

„Боље је бити упечатљива пропалица, него бенигно успешан”, гласи један од Малкомових цитата. Значај његовог успеха и утицаја на савремену поп културу измериће деценије које долазе.

Адријан Чолаковић