Спрема се нова уредба о цени горива

Свесни чињенице да би даљи раст цене горива, које је већ сада најскупље у окружењу, могло да буде узрок низа негативних економских кретања (пре свега раста инфлације и погоршања стандарда грађана), Министарство енергетике ће осим захтева да се за 10 одсто повећа акциза на течни нафтни гас и за толико смањи намет на бензине, до краја месеца донети и нову уредбу о ценама деривата.

Да ли ће, међутим, државна захватања у цени горива бити нешто нижа, зависиће искључиво од Министарства финансија, каже у разговору за „Политику” проф. др Петар Шкундрић, министар енергетике.

На који начин ће се смањити државна захватања у цени горива?

Предлог је да уравнотежимо цене свих деривата тако да не фаворизујемо једну врсту горива у односу на друге, као и да цене на српском тржишту буду приближне ценама у региону. Коначну реч о изменама акцизне политике донеће Министарство финансија. Од прилива средстава у буџет по другим основима умногоме ће зависити и доношење ове одлуке.

Хоће ли доћи до измене Уредбе о ценама деривата?

Очекује се да нова уредба буде готованајкасније до краја овог месеца. Стручне службе у министарству већ дуже раде на неколико различитих модела уредбе. Какво год решење било на крају, оно ће морати да садржи три елемента – цена нафте на светском тржишту, однос долара и динара као и трошкови производње деривата. Битан елеменат уредбе биће заштита домаће производње док она не постане конкурента производњи у региону. Стратешки интерес државе је да има производњу деривата на својој територији и ми од тога нећемо одустати. Већински партнер у НИС-у приступио је испуњавању својих купопродајних обавеза кроз реконструкцију рафинерија у које треба уложити више од 700 милиона евра. Верујемо да ће по реализацији инвестиционог циклуса до 2012. године НИС бити у стању да заузме лидерску позицију у региону.

Како коментаришете то што је по нашој уредби о ценама евро дизел скупљи за око 20 динара од увозног. Да ли је то лоша уредба или нешто друго?

Уредба о формирању цена нафтних деривата усвојена је 2005. године. Од тада су присутне велике промене на тржишту нафтних деривата. Више од 60 одсто укупног тржишта је на слободном увозу. Ми прописујемо највише малопродајне цене, али у великом броју случајева гориво се продаје баш по тим ценама. То је један од доказа да тржиште није увек најбољи регулатор у економији. Чињеница је да нема нигде више приватних бензинских пумпи него код нас.

Висина марже која је одређена приватницима када је тржиште било комплетно затворено је и данас на снази. Истина је да се на евродизелу и ТНГ праве екстрапрофити али и то ћемо имати у виду код измене уредбе. Проблем с нашим приватницима је и навика да им држава гарантује профит који треба да буде остварен преко фиксне марже у малопродајној цени деривата. То је лоша пословна политика коју ће морати да мењају, јер сви у Европи највећу зараду остварују на допунском асортиману.

Да ли сте упознати са завршним рачуном НИС-а за 2009. годину и ревизорским извештајем од 2005. до 2008. Да ли је тачно да су дугови за тај период 37 милијарди динара. Ако јесу, како ће се тај дуг оправдати и евентуално намирити?

Познат ми је завршни рачун, а износ којим се спекулише у јавности у вези с НИС-овим губитком је много мањи. Истина је да су постојале неке објективне околности које су утицале да НИС заврши прошлу годину с минусом, али ту не треба рачунати исплату отпремнина ѕа добровољни одлазак више од 1.000 запослених из НИС-а.

Велики губитак који је направљен у првом кварталу 2009. године је директна последица пада цена нафте на светском тржишту са 145 на 45 долара за барел. Хоћу да истакнем да ови пословни резултати не могу да се гледају као пропуст садашњег менаџмента.

Уговорним обавезама није предвиђено да Србија измирује минус у пословању НИС-а за протекли период.

То ће бити предмет дугих разговора јер питање је да ли наша потраживања у Јадранском нафтоводу, примера ради, могу да се сматрају губитком, као и заостали судски спорови које НИС и данас води са „Стамбеном задругом”...

Ускоро идете у Кину, шта очекујете од нових преговора с кинеским партнером?

Много очекујемо. Потписаћемо меморандум о сарадњи с надлежним кинеским министарством који ће бити основа чвршће енергетске сарадње две земље. Поред планираних пројеката у Костолцу разговараћемо о проширивању даље сарадње у енергетском сектору. Аранжман „Костолац” је од стратешке важности за наш електроенергетски систем јер ће сви новоизграђени капацитети остати у власништву Србије. Реализацијом овога пројекта вредност капитала ЕПС-а порашће за милијарду евра.

Који је следећи корак у реализацији споразума са Италијанима?

Споразум се реализује утврђеном динамиком. Завршено је неколико студија изводљивости предвиђених потписаним споразумима тако да ускоро можемо очекивати операционализацију пројеката. Недавно је потписан и Меморандум о разумевању између компанија за пренос електричне енергије ЕПС-а, „Терне” из Италије и „Преноса” из Црне Горе. Овај меморандуму је подлога за реализацију новог 400 киловолтног далековода између Србије и Црне Горе (после Студије изводљивости) и оцени модалитета за њену реализацију, што би био предуслов за већу размену електричне енергије и сигурност испоруке регионалних енергетских система и знатно унапредити тржиште електричне енергије у југоисточној Европи.

Очекујем да за време посете италијанског министра Клаудија Скајоле 26. априла постигнемо договор о оснивању заједничког предузећа између ЕПС-а и „Сећи енергије” које треба да реализује пројекат хидроцентрала на Ибру.

Како коментаришете то што је Ваш помоћник за општу електроенергетику Владимир Карамарковић подржавао ове пројекте са Италијанима, а онда као функционер Демократске странке Србије гласао против њих у Краљеву послечега је оборена тамошња коалиција?

Код нас је политика однела превагу над струком у свим сегментима друштва. Све се непотребно политизује. Многе моје колеге су ме критиковале што нисам извршио готово никакве кадровске промене у министарству у односу на претходног министра. Држава не почиње сваком новом владом. Потребан је континуитет да би се у државној управи створили најбоље кадрове који могу да дају најбоље. У овом случају превагнуо је страначки интерес над људским и стручним. То је био његов избор.

Спекулише се да је пројекат са Италијанима чист предизборни маркетинг, да ли је то тачно?

Ова влада започела је одређене послове за које је потребан пун мандат да би се реализовали. Пошто ускоро неће бити избора рано је за било какав маркетинг. С обзиром на укупне развојне функције пројекта изградње малих хидроцентрала на Ибру на ширем подручју општине Краљево веома сам поносан што сам један од коаутора пројекта.

Да ли ће Србија имати довољно струје из обновљивих извора и пошто почне с извозом у Италију?

Потенцијали за производњу чисте енергије далеко превазилазе капацитете који су договорени у оквиру пројеката с Италијом. Рационалном изградњом капацитета Србија може да обезбеди потребне количине чисте енергије сагласно конвенцијама чији смо потписници.

Колико је од усвајања фид-ин тарифа издато дозвола за градњу ветрогенератора и малих хидроцентрала у Републици Србији?

У прошлој години смо заокружили целокупни законски оквир за производњу зелене енергије на нашој територији. Од тада смо издали 16 дозвола за мале хидроцентрале и шест за изградњу ветропаркова. Вредност планираних инвестиција на бази издатих дозвола премашује милијарду евра.

Тендери за Колубару и ТЕНТ касне, зашто?

С наше стране завршили смо све неопходне процедуре. Пролонгирање дефинитивног избора стратешких партнера изазвано је, између осталог, и ефектима глобалне финансијске кризе.

Како гледате на корпоратизацију ЕПС-а и поделу акција. И да ли сада треба продавати „Телеком”?

Подела бесплатних акција грађанима не мења наша стратешка опредељења у вези с приватизацијом ЕПС-а. Ова компанија остаје у већинском власништву Србије.

Што се тиче „Телекома”, сматрам да део јавног сектора треба да остане у већинском државном власништву.

Јасна Петровић