Шаренило "креативности"

У Агенцији за регистре Министарства привреде Владе Србије и према подацима Народне банке, у шифри пословних активности 74130 – уписане су агенције које се баве "истраживањем тржишта и јавног мњења", и ту нема ничег што би могло да буде спорно. И многе друге шифре нису проблематичне...

Сем једне. У шифри 74402 "остале услуге рекламе и пропаганде", у којој је до сада уписано чак 14.984 предузећа, скрива се објашњење откуд на сваком ћошку агенција за маркетинг.

То је тачан број уписаних фирми, број за којим поодавно трагамо. У њему преовлађују предузетници који су, до сада, били регистровани код надлежних служби скупштина општина, а бавили су се свим и свачим.

Агенције и "агенције"

По закону који је донет прошле године, закључно с 15. јуном ове, сви привредни субјекти су били у обавези да се пререгиструју код Агенције за привредне регистре. Сада је и то завршено. Ко то није урадио, брисан је из евиденције.

Остало је 14.984 предузећа и предузетника. Да ли их је мало за рад на пословима брендирања Србије?

Међу овим "агенцијама" су и пословне заједнице, поједине радио и ТВ станице, сајмови, па и агенције које се баве пружањем услуга развоја односа с јавношћу.

Поједине немају ниједног запосленог. Насупрот њима, има и оних које су оствариле завиднији пословни приход а да су за аналитичаре и добре познаваоце маркетиншких прилика и тржишта у нашој земљи тржишно непознате или недовољно афирмисане.

Међу огласним агенцијама су такође поједине радио и ТВ станице и, по вишегодишњем "обичају", многе кинеске фирме, по правилу – скоро све са истом адресом седишта.

Чак 111 регистрованих фирми од 643, колико броје ове две пословне групације, немају ни динара оствареног пословног прихода. Поједине опстају захваљујући прању новца, прилога од "доброчинитеља", или су и саме "доброчинитељи", пошто некоме омогућавају такве финансијске малверзације.

Агенција за привредне регистре ће их, надајмо се, силом закона, избрисати из својих регистара фирми.

Очигледна је разлика између фирми за чије се пословне активности и њихову природу несумњиво зна и фирми за којима се трага.

У земљи са толико "агенција" у области оглашавања и односа с јавношћу требало би да буде јасно како оне остварују приходе. Међутим, доста је фирми које се уопште не налазе на пријављеним адресама својих седишта; многе од њих су неважеће – упућена писма се враћају с напоменом "непознат" или "одсељен".

– Часопис "Табу", посвећен свету маркетинга, 25. број, биће бесплатно достављен и на адресе наведених фирми – објашњава Жозеф Лончар, добитник више награда из области маркетинга, оснивач поменутог часописа и његов главни и одговорни уредник. – Ово им је јавни позив. Нека се јаве, ако се стварно, или претежно, баве пружањем било којих маркетиншких услуга, како би били увршћени у преглед активних фирми. Нека то важи и за читаоце "Политике". Ако идентификују неку активну фирму, нека то јаве "Политици" или редакцији "Табуа", како би се фирма из списка "непознати" сврстала у списак активних учесника на тржишту маркетиншких услуга. Много вреди, а ништа не кошта.

Зачуђујуће јесте, али и забрињавајуће. Тржиште маркетиншких услуга у Србији има невероватан раст.

– Ово је шеста пословна година коју редакција часописа "Табу" прати и анализира специјализована предузећа и агенције које пружају разноврсне услуге на тржишту маркетиншких услуга у Србији. Први резултати, који су обухватали пословање 2000. и 2001. године, показали су да у Србији постоје 42 огласне агенције, шест истраживачких и три за спољно оглашавање – каже Жозеф Лончар, обелодањујући каснији страховит раст предузећа у шифрама делатности с почетка текста.

Већ у 2002. години посао се проширио, па су на списку биле 62 огласне агенције, седам истраживачких, пет сајамских, пет за спољно оглашавање и шест специјализованих – за спортски маркетинг. Укупно 85 фирми, да би се сада дошло до 14.984 агенције.