Хирург за психијатрију

Апарат величине и облика џепног часовника уграђује се у горњи део грудног коша, а одатле жичице уденуте у врат стимулишу нерв који води у мозак. Ова справица уграђује се хируршким путем, а недавно је америчка комисија за контролу лекова издала одобрење за њену употребу у овдашњој пракси код пацијената са тешком депресијом где остале терапије нису довеле до побољшања.

Имплант "Сајбероникса", хјустонске компаније за медицинска помагала,  са уградњом стаје око двадесет хиљада долара. Још од 1997 исти стимулатор користи се код пацијената оболелих од епилепсије, али је лиценца овог апарата за тешке депресивце који је требало да компанији уз престиж донесе и огромну зараду.

Подрхтавање гласа

Неуобичајене околности које су пратиле ову дозволу изазвале су подозрење међу појединим независним институцијама. Тврди се да није претходно доказана ефикасност скупог апарата. Напротив, само је неколицина од пацијената оболелих од безнадежне дуготрајне депресије  осетила извесна побољшања после активирања стимулатора.

Многи су изјавили да су у првим месецима имали појачан нагон за самоубиством, а готово сви оперисани су се жалили на промуклост и подрхтавање гласа. Штавише, једном уграђена апаратура тешко се одстрањује, жице у врату остају и после вађења стимулатора. Контролна група пацијената код којих је справа уграђена, али није активирана, показала је исте резултате као и она где је стимулатор радио пуном паром. Поборници употребе овог препарата вајкали су се да су тешко болесни депресивни пацијенти изгубили  наду и да је вредан сваки покушај да им се умањи патња.

– Ови људи немају другог излаза, па морамо да узмемо у обзир све што би могло иоле да им помогне, рекао је тада др Харолд А. Сакеим, шеф биолошке психијатрије на Психијатријском институту Њујорка, али  истовремено и стручни консултант "Сајбероникса".

Стимулатор против депресије (СВН – стимулатор вагус нерва) само је један од продуката за које је стручна јавност оптужена да је, у сукобу интереса, изабрала онај који јој доноси новац. Последњих недеља два водећа медицинска часописа доспела су у вести јер су пропустила да наведу једну околност: да су аутори објављених текстова економски повезани са фирмама чије су препарате препоручивали са стручног становишта. "Компаније не запошљавају докторе да се баве само истраживањем (пракса која би, бар теоријски, допринела научном поштењу у бизнису), већ оне тргују звучним именима из научних кругова… пише у уводнику водећи амерички лист "Њујорк тајмс"  додајући да фармацеутске фирме, попут великих филмских дистрибутера, гледају да купе филмове у којима играју глумци из прве звездане лиге. Они већ самим својим именом продају производ, без обзира на то да ли је доказ о делотворности или квалитету заиста необорив.

Милиони депресивних

Утицајни психијатријски часопис "Неуропсихофармаколоџи" мораће да објави исправку јер у последњем броју није поменуо да је аутор текста који разматра уграђивање стимулатора против депресије истовремено плаћен као стручни саветник од фирме која је "открила" овај антидепресив. На платној листи "Сајбероникса" је и један од најугледнијих америчких истраживача из области психијатрије, и уредник овог медицинског стручног листа, др Чарлс Немероф. Велику плату "Сајбероникс" је дао и доктору Џону Рашу, са Универзитета Тексас, који је водио до сада највећу америчку студију о депресији.

На такве личности од неспорног ауторитета се управо ослањају федералне комисије приликом процедуре одобравања лекова и терапија за општу употребу. Али упркос огорченом противљењу двадесетак експерата, национална комисија за храну и лекове приволела се мишљењу високих научних појединаца за које се испоставило да су,  будући плаћени од компаније, у конфликту интереса. Касније, како се испоставило у часописима, стручњаци одужују свој дуг тако што препоручују терапију широј публици.

Игра је завршена. Стимулатор против депресије ушао је кроз званично отворена врата у америчку праксу. Доктори сада шире дебату о томе када и како употребити ово последње средство. Рачуна се да у земљи која у свом уставу препоручује стремљење ка срећи као један од животних циљева има четири милиона неизлечиво депресивних људи.

Радозналим и презаузетим америчким психијатрима све мање времена остаје за фројдовске "измишљотине", психотерапију и бескрајне разговоре, а и пилуле су временом показале своје наличје. Најбољи и најкраћи пут јесте, како они резонују, операција и уградња још једног од чудотворних технолошких апарата. Доктор Џон Раш, са платне листе "Сајбероникса", недавно је на трибини Националног удружења психијатара објашњавао предности стимулатора, не само за депресију, већ и за многе друге америчке епидемије: гојазност, Алцхајмер, анксиозност…

Политички системи одувек су манипулисали душевним болесницима. Многи су затварани у психијатријске установе и проглашавани лудим. Некима су помогле, а неке су излуделе пилуле и електрошокови. Хоће ли нова употреба хируршког реза у комбинацији са технолошким достигнућем повратити у нормалан живот људе оболеле од терминалне меланхолије или ће само донети додатан профит фармацеутској индустрији и научницима слабим на паре.