Летови из Куруа

Новембар 2008. На специјално изграђеној лансирној рампи у европском ракетном центру у Куруу у Француској Гвајани (Јужна Америка) налази се необична ракета са ћириличним натписом "Сојуз 2-1б". Преко звучника се чује финално одбројавање на француском језику.

Тачно у задато време, загрмели су руски ракетни мотори РД-0124. Четрдесет минута после полетања група аустралијских бизнисмена у контролној соби прославља успех уз конзерве леденог "фостерса". Тако ће изгледати прво лансирање руске ракете носача "Сојуз 2-1б" из Куруа са аустралијским сателитом "Оптус–Д2".

Међународна кооперација без преседана која ће довести до тога да се руске ракете лансирају из европске свемирске луке почела је пре тачно десет година. Тада су, наиме, космичке агенције Европе (ЕСА) и Русије (РФКА) одлучиле да закопају комерцијалне ратне секире и крену путем кооперације. Године 1996. конзорцијум ЕАДС, затим ЕСА и РФКА формирали су заједничке компанију Старсем која ће управљати комерцијалним лансирањима ракета носача "Сојуз" из Бајконура.

Тај заједнички подухват се показао тако успешним да је почетком 21. века из ЕСА у Москву стигао предлог да се сарадња прошири. Русима је понуђено коришћење најбоље позиционираног ракетодрома на свету, Куру у Француској Гвајани. Прве вести о томе су процуреле у јавност тек 2003. године, иако су преговори започети две године раније. У априлу 2005., у присуству Владимира Путина и Жака Ширака, у Паризу је потписан историјски уговор о лансирању руских "Сојуза" са ракетодрома у Куруу у Француској Гвајани.

Цео пројекат кошта 314 милиона евра и у потпуности га финансира ЕСА. Целокупан износ деле руски и европски извођачи који имају задатак да посао успешно заврше до новембра 2008. Руски део је 121 милион евра и он се троши на усавршавање ракете носача "Сојуз 2-1б".

Корени тог носача сежу у ране педесете године када су њима у космос били лансирани и Гагарин и Титов и сви совјетски, затим руски, а и многи страни космонаути. Ова верзија има уграђену француску електронику, нове руске РД-0124 моторе, као и модификоване други и трећи степен. До сада је "Сојуз 2-1а" неколико пута успешно тестиран. Њиме је са космодрома у Бајконуру успешно лансиран и први у низу сателита за европски систем за глобално позиционирање "Галилео".

Европски извођачи добијају од ЕСА 193 милиона евра и њихов је задатак да изграде земаљску инфраструктуру за "Сојуз" у Куруу. До сада су завршили све потребне земљане радове и почетком августа, тј. крајем кишне сезоне, почињу са непосредном градњом комплекса. Очекује се да ће сви радови бити завршени до краја следеће године. Према прорачунима, целокупна инвестиција ће се исплатити за десет година, а планирано је да "Сојуз" из Куруа полети 50 пута током наредних 15 година.

Сарадња ЕСА и РФКА је "брак из рачуна" у којем Европљани добијају доказану и сигурну ракету носач средње носивости какву немају у својој комерцијалној понуди. "Аријана 5", којом сада лансирају сателите у свемир, спада у тешке носаче. "Вега" је нова европска ракета која би такође требало да полети 2008. Она спада у лаке носаче, који у свемир носе тзв. микросателите, тежине до неколико стотина килограма. Европљанима је недостајао носач средње класе, класе "Сојуза" да попуни празнину у понуди између "Аријане 5" и "Веге".

Русима, с друге стране, овај "брак" доноси сталан и сигуран посао за велики број завода укључених у свемирски програм. Од распада СССР-а они су једва крпили крај с крајем. Осим тога, Руси добијају приступ и најбоље позиционираном ракетодрому на свету. Због тога што се налази на само неколико стотина километара од екватора, ракетодром у Куруу најбоље искоришћава убрзање Земљине ротације, које је највеће управо на екватору. Због тога, "Сојуз 2", ако се лансира са Бајконура, може да понесе у геостационарну орбиту максимално 1,7 тона. Када се иста ракета лансира из Куруа, може у орбиту да понесе три тоне корисног терета. Тиме је повећана носивост ракете, без икаквог развоја новог носача.

Постојала је (или можда још увек постоји) идеја да се "Сојузима" лансирају и људске посаде из Курууа. Међутим, његов положај је неповољан у односу на Међународну свемирску станицу (МСС) због тога што је она постављена изнад северне полулопте. Да би се дошло до ње из Куруа, "Сојуз" би морао да потроши више енергије (горива) него из Бајконура, па се због тога губи предност добре позиције на екватору. Званичници ЕСА су марта ове године категорично демантовали постојање планова за људске мисије из Куруа. Међутим, у пројектима по којима се гради лансирна рампа за "Сојуз" у Куруу, постоје и сви прикључци и опрема за такве летове. Дакле, ипак никад не реци никад.