Неопходна брза пореска реформа

Без нове пореске политике у Србији не може бити привредног раста зато што више не можемо да очекујемо високе приходе од приватизације, оцена је учесника јучерашњег представљања публикације Фонда за развој економских наука „Пореска политика у Србији – поглед унапред”, коју је подржала Америчка агенција за развој УСАИД. Министарка финансија Диана Драгутиновић сматра да је пореска реформа неопходна српској малој, отвореној и високо евроизованој привреди у којој је ограничен домет економске политике. У таквим околностима фискална политика је најмоћније средство у рукама креатора економске политике.

– Треба нам порески систем који подстиче производњу, конкурентност и извоз, запошљавање и инвестиције, не стимулише потрошњу, увоз и сиву економију, а штити угрожене слојеве становништва – рекла је Диана Драгутиновић.

У обраћању колегама, она је напоменула да врло добро зна да промене у пореском систему никога неће задовољити. Своје излагање је завршила речима:

– Не очекујем аплаузе. Они који оваквим променама добијају – ћуте, а они који губе биће веома гласни. Место на коме сам налаже ми да о томе говорим јасно и гласно. Захваљујем на подршци, а углавном је немам.

Драгутиновићева је нагласила да пореска реформа мора да буде изведена у једном кораку, а реформа јавних расхода захтева више стрпљења.

– Спровођење пореске реформе требало би да личи на мирну револуцију после које ће свим грађанима бити боље – истакла је Драгутиновић. – Дуго трошимо више него што производимо, па треба више да опорезујемо потрошњу него производњу. Садашњи порески систем пати од недостатка правичности и не стимулише довољно економску ефикасност. На страни расхода треба да обезбедимо њихов одржив ниво који не води дужничкој кризи, али и јавне инвестиције. 

Министарка финансија је саопштила да је основана експертска група која припрема закон о фискалној одговорности, а ради се и на свеобухватној фискалној реформи. Порески приходи морају бити граница могућих расхода.

– Није могуће да имамо ниске порезе и квалитетно и свеобухватно образовање, квалитетну здравствену заштиту, пензије достојне човека, добре путеве, брзе пруге. Расположиви доходак по становнику представља буџетско ограничење и он одређује границе јавне политике и стандарде потрошње – рекла је Диана Драгутиновић.

Аутори студије о пореској реформи предложили су да се у кратком року спроведе реформа пореза на зараде, доходак грађана и пореза на добит предузећа, а да се постепено примењују измене у наплати пореза на имовину. Они оцењују да би смањење акциза на нафтне деривате морало да се надокнади повећањем других акциза, као што су акцизе на цигарете, како се не би умањили планирани буџетски приходи.

– Стопа пореза на зараде је већ ниска и њу не би требало мењати, али предлажемо да се смање доприноси на зараде за социјално осигурање – рекао је др Милојко Арсић, један од аутора студије. – Смањењем социјалних доприноса цена рада у Србији била би мања, што би смањило рад на црно и привукло инвеститоре, поготово у гранама које запошљавају велики број људи.

Највећи део губитака буџетских прихода због смањења доприноса, како је предложио Арсић, надокнадио би се повећањем стопе пореза на додату вредност и то оне више са 18 на 22, а ниже са осам на 12 одсто. Он сматра да би повећање ПДВ-а једнократно утицало на раст цена, али не би знатније увећало инфлацију.

Др Божидар Раичевић је, међутим, упозорио да нижа стопа ПДВ-а важи за прехрамбене производе и издатке становања, па би њено повећање за половину угрозило око 700.000 грађана са најнижим примањима.

Додатни приходи у државну касу, како је рекао Арсић, прикупили би се повећањем пореске стопе на зараде, са 12 на 20 одсто, али не би биле опорезоване зарада ниже од 16.500 динара. Он је рекао да аутори студије предлажу увођење пропорционалног опорезивања годишњег дохотка грађана, од чега би били изузети приходи од капитала.

Стопа пореза на добит предузећа, предлог је аутора студије, остала би 10 одсто, али би се укинуле многе олакшице, због којих се сада ефективно тај порез у просеку наплаћује по стопи од пет од шест одсто.

У студији су предложене и промене пореза на имовину, које би требало спроводити фазно, тако да буде обухваћен већи део имовине, поготово грађана. Уместо прогресивне требало би увести пропорционалну пореску стопу која би се одређивала према тржишној вредности имовине.

Арсић је указао да мере пореске реформе морају да буду усклађене са другим мерама економске политике. 

А. Микавица