С мотоцикла у хируршку салу
Небројано пута свако од нас је видео многе мотоциклисте без кацига, бициклисте који јурцају улицама или возаче ролера који, у жељи да себи подигну ниво адреналина у крви, нажалост често заврше у Ургентном центру Клиничког центра Србије. Због повреда главе које су најчешћи пратилац падова код ових популарних видова рекреација и забаве, њихова успутна "станица", али не и последња је Одељење неурохирургије.
Др Бранко Ђуровић, начелник неурохирургије Ургентног центра КЦС, каже да је у летњем периоду више пацијената повређених у саобраћајним удесима.
– Међу њима је нарочито повећан број повређених мотоциклиста, бициклиста, деце и одраслих који возе ролере. У Одељењу ургентне неурохирургије УЦ-а дневно је 80 до 120 прегледа, а број људи примљених на болничко лечење је 10 до 25, па и 30 пацијената дневно. Годишње, на нашем одељењу је 3.500 до 4.000 пацијената, а од тог броја 60 одсто су трауматизовани пацијенти. Ово одељење је завршна дестинација за лечење свих акутних неурохируршких стања за целу Србију, а и ван ње, као и једина неурохируршка служба која је у току целог дана на располагању свим грађанима. Најчешће, код мотоциклиста и бициклиста су тешке повреде мозга, али и повреде других органа. Сви они морају да схвате да није поента да буду наши пацијенти и да дођу код нас на лечење, већ да буду опрезни и да се труде да уопште никад не стигну код нас. Зато је неопходно да бицикле и ролере возе искључиво на теренима означеним за то. Ако већ желе да седну на мотор, нека не седају без комплетне опреме и кациге и неизоставно је поштовање саобраћајних прописа, посебно дозвољене брзине – истиче др Ђуровић.
Када је реч о неурохирушким трауматизованим пацијентима, додаје он, постоје болесници са лакшим, тежим и тешким повредама мозга које могу да изазову појаву епилептичних напада.
– Код контузије мозга, тешке повреде, учесталост епилептичних напада иде од осам до 30 одсто код пацијената који имају прелом лобање. Због тога се последњих 30 до 40 година таквим пацијентима даје превентивна антиепилептична терапија, са циљем да се код ове групе тешко повређених спрече напади. Раније су се за то користили фенобарбитурати, а данас се користе лекови нове генерације. Међутим, нове клиничке студије показују да превентивна антиепилептична терапија код таквих пацијената не смањује проценат појаве епилептичних напада. "Шкотска траума школа" избегава давање те терапије, већ је примењује тек код пацијената код којих су се појавили епилептични напади – нагласио је др Ђуровић.
Иначе, у Србији има око 80.000 људи са неком врстом епилепсије, истиче наш саговорник, а њу може да изазове свако оштећење мождане ћелије, било оно органско или функционално.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


