Савез матице и дијаспоре

Низ патриотских асоцијација у српској дијаспори често је указивао властима у отаџбини на проблеме у дијаспори, као и на начине како да се они реше. Српски савез удружења и клубова у Баден-Виртенбергу, који делује на простору на којем живи више од 150.000 људи из српске дијаспоре, предлагао је хитно доношење закона о дијаспори. Стварање "глобалне Србије" у којој би сви значајни ресурси матице и дијаспоре били усмерени ка економском, културном и духовном просперитету отаџбине требало би да буде основна идеја овог закона.

Дијаспора је у бројчаном смислу веома респектабилан чинилац "глобалне Србије" јер има 2–2,5 милиона људи, што је готово трећина српског корпуса.

Економска снага дијаспоре је већа од снаге матице, премда је због немарног односа ове друге слабо усмерена ка Србији. Међутим, и тако занемарена, дијаспора уноси у матицу годишње не мање од три милијарде долара, од чега 15–20 одсто одлази на донације фамилијама и рођацима и разним установама. И све то без икаквог условљавања, као што бестидно раде међународне институције. Овај износ је већи од буџета Републике Србије, и вишеструко је изнад свих годишњих кредита и донација иностраних асоцијација. Садашње (велике) девизне резерве земље су у значајној мери заслуга српске дијаспоре. Може се рећи да је дијаспора дуги низ година најпрофитабилнији "извозни артикал" Србије.

У економском смислу, дијаспора је, парадоксално али стварно, значајнији партнер Србије него што су то ЕУ и ММФ. И, за разлику од потоњих, не само да не уцењује своју земљу, већ не тражи никакве повластице. Несебична материјална и финансијска помоћ српске дијаспоре у време санкција и ратова у отаџбини спасла је стотине хиљада људи најцрње беде, тешких патњи и умирања. Ову ноторну чињеницу нерадо истичемо, али то је и у овом тренутку неизбежно како бисмо код политичких фактора у матици пробудили свест о значају дијаспоре.

Њен велики потенцијал чини пре свега генерација младих, од којих су многи истакнути инжењери, менаџери, научници, успешни привредници, спортисти итд. Сви они, од којих је већина рођена у дијаспори, далеко су успешније интегрисани од својих родитеља у економски и друштвени живот земаља у којима живе. Млада генерација је богатство, посебно за матицу, под условом да постоје услови за њено активно присуство у животу отаџбине. Ако наша држава у најкраћем року не нађе начин како да ове младе људе анимира за идеју "глобалне Србије", они ће за неколико година изгубити везу са отаџбином.  Губитак младих генерација, међутим, драстично погоршава укупну економску ситуацију у земљи. Наиме, кроз десетак година у матицу неће стизати ни ове "редовне" три милијарде долара које (већ остарела) дијаспора уноси у земљу, јер занемарене генерације младих неће имати интерес за било какве инвестиције у Србији. Напротив, десиће се обрнут процес: наслеђену имовину они ће продавати и тај новац инвестираће не у Србији већ у земљама у којима живе.

У српској дијаспори постоји релативно мали број такозваних милионера. Али, знатна економска моћ дијаспоре лежи у великом броју (релативно) малих капитала који би могли да буду уложени у економију Србије. Процењује се да је бар 30.000 наших грађана у дијаспори у овом тренутку у стању да уложи око милијарду долара у економију земље. Наша држава требало је да иде у сусрет овом уситњеном капиталу, иницирајући преко својих привредних комора оснивање разних акционарских друштава, а тамо где је могуће и одржавање аукција, тендера итд.

Решење правног статуса дијаспоре стимулисало би и повратак већег броја пензионера у Србију. Неке процене говоре о око 100.000 људи који ће у наредних десетак година отићи у пензију. Ако се узме у обзир да је просечна пензија изнад 500 долара месечно, а уштеђевина пензионера изнад 30.000 долара, тада би се на рачуне наших банака слило око три милијарде долара. Годишњи прилив од пензија би износио преко пола милијарде долара. Сваком домаћину, а да не говоримо о економистима, јасно је каква би то била добит.

Велики потенцијал српске дијаспоре лежи у њеном стручном и професионалном знању (know-how). Преко 50.000 људи има високо образовање, од којих многи раде у технолошки најмоћнијим концернима и институцијама. Процењује се да је међу њима 6.000–8.000 доктора наука, од којих многи раде у врхунским научним институцијама, на развоју нових технологија – укључујући генетски инжењеринг, истраживања нових материјала и компјутерских технологија, нових извора енергије, заштиту природе, најновија медицинска достигнућа итд. Сувишно је и помињати шта би за матицу значило, макар делимично (што је и најреалније), коришћење ових потенцијала. Укључивање овог значајног дела дијаспоре од виталне је важности за просперитет Србије. Зато предлажемо да се у (реформисаном) Министарству за дијаспору формира посебан сектор који би радио на повезивању научних и стручних потенцијала матице и дијаспоре.

*У име Српског  савеза удружења и клубова у Баден-Виртенбергу, Штутгарт, Немачка