Savez matice i dijaspore

Niz patriotskih asocijacija u srpskoj dijaspori često je ukazivao vlastima u otadžbini na probleme u dijaspori, kao i na načine kako da se oni reše. Srpski savez udruženja i klubova u Baden-Virtenbergu, koji deluje na prostoru na kojem živi više od 150.000 ljudi iz srpske dijaspore, predlagao je hitno donošenje zakona o dijaspori. Stvaranje "globalne Srbije" u kojoj bi svi značajni resursi matice i dijaspore bili usmereni ka ekonomskom, kulturnom i duhovnom prosperitetu otadžbine trebalo bi da bude osnovna ideja ovog zakona.

Dijaspora je u brojčanom smislu veoma respektabilan činilac "globalne Srbije" jer ima 2–2,5 miliona ljudi, što je gotovo trećina srpskog korpusa.

Ekonomska snaga dijaspore je veća od snage matice, premda je zbog nemarnog odnosa ove druge slabo usmerena ka Srbiji. Međutim, i tako zanemarena, dijaspora unosi u maticu godišnje ne manje od tri milijarde dolara, od čega 15–20 odsto odlazi na donacije familijama i rođacima i raznim ustanovama. I sve to bez ikakvog uslovljavanja, kao što bestidno rade međunarodne institucije. Ovaj iznos je veći od budžeta Republike Srbije, i višestruko je iznad svih godišnjih kredita i donacija inostranih asocijacija. Sadašnje (velike) devizne rezerve zemlje su u značajnoj meri zasluga srpske dijaspore. Može se reći da je dijaspora dugi niz godina najprofitabilniji "izvozni artikal" Srbije.

U ekonomskom smislu, dijaspora je, paradoksalno ali stvarno, značajniji partner Srbije nego što su to EU i MMF. I, za razliku od potonjih, ne samo da ne ucenjuje svoju zemlju, već ne traži nikakve povlastice. Nesebična materijalna i finansijska pomoć srpske dijaspore u vreme sankcija i ratova u otadžbini spasla je stotine hiljada ljudi najcrnje bede, teških patnji i umiranja. Ovu notornu činjenicu nerado ističemo, ali to je i u ovom trenutku neizbežno kako bismo kod političkih faktora u matici probudili svest o značaju dijaspore.

Njen veliki potencijal čini pre svega generacija mladih, od kojih su mnogi istaknuti inženjeri, menadžeri, naučnici, uspešni privrednici, sportisti itd. Svi oni, od kojih je većina rođena u dijaspori, daleko su uspešnije integrisani od svojih roditelja u ekonomski i društveni život zemalja u kojima žive. Mlada generacija je bogatstvo, posebno za maticu, pod uslovom da postoje uslovi za njeno aktivno prisustvo u životu otadžbine. Ako naša država u najkraćem roku ne nađe način kako da ove mlade ljude animira za ideju "globalne Srbije", oni će za nekoliko godina izgubiti vezu sa otadžbinom.  Gubitak mladih generacija, međutim, drastično pogoršava ukupnu ekonomsku situaciju u zemlji. Naime, kroz desetak godina u maticu neće stizati ni ove "redovne" tri milijarde dolara koje (već ostarela) dijaspora unosi u zemlju, jer zanemarene generacije mladih neće imati interes za bilo kakve investicije u Srbiji. Naprotiv, desiće se obrnut proces: nasleđenu imovinu oni će prodavati i taj novac investiraće ne u Srbiji već u zemljama u kojima žive.

U srpskoj dijaspori postoji relativno mali broj takozvanih milionera. Ali, znatna ekonomska moć dijaspore leži u velikom broju (relativno) malih kapitala koji bi mogli da budu uloženi u ekonomiju Srbije. Procenjuje se da je bar 30.000 naših građana u dijaspori u ovom trenutku u stanju da uloži oko milijardu dolara u ekonomiju zemlje. Naša država trebalo je da ide u susret ovom usitnjenom kapitalu, inicirajući preko svojih privrednih komora osnivanje raznih akcionarskih društava, a tamo gde je moguće i održavanje aukcija, tendera itd.

Rešenje pravnog statusa dijaspore stimulisalo bi i povratak većeg broja penzionera u Srbiju. Neke procene govore o oko 100.000 ljudi koji će u narednih desetak godina otići u penziju. Ako se uzme u obzir da je prosečna penzija iznad 500 dolara mesečno, a ušteđevina penzionera iznad 30.000 dolara, tada bi se na račune naših banaka slilo oko tri milijarde dolara. Godišnji priliv od penzija bi iznosio preko pola milijarde dolara. Svakom domaćinu, a da ne govorimo o ekonomistima, jasno je kakva bi to bila dobit.

Veliki potencijal srpske dijaspore leži u njenom stručnom i profesionalnom znanju (know-how). Preko 50.000 ljudi ima visoko obrazovanje, od kojih mnogi rade u tehnološki najmoćnijim koncernima i institucijama. Procenjuje se da je među njima 6.000–8.000 doktora nauka, od kojih mnogi rade u vrhunskim naučnim institucijama, na razvoju novih tehnologija – uključujući genetski inženjering, istraživanja novih materijala i kompjuterskih tehnologija, novih izvora energije, zaštitu prirode, najnovija medicinska dostignuća itd. Suvišno je i pominjati šta bi za maticu značilo, makar delimično (što je i najrealnije), korišćenje ovih potencijala. Uključivanje ovog značajnog dela dijaspore od vitalne je važnosti za prosperitet Srbije. Zato predlažemo da se u (reformisanom) Ministarstvu za dijasporu formira poseban sektor koji bi radio na povezivanju naučnih i stručnih potencijala matice i dijaspore.

*U ime Srpskog  saveza udruženja i klubova u Baden-Virtenbergu, Štutgart, Nemačka