Новинар као убица

Овог 11. априла навршило се 11 година од убиства Славка Ћурувије. Био је то поновни повод за подсећање јавности на то да убице овог новинара нису ни установљене, а камоли пронађене и осуђене. Та поражавајућа чињеница постаје додатно онеспокојавајућа уз сазнање да нису решена још два случаја у којима су жртве били новинари –Дада Вујасиновић и Милан Пантић.

И баш тог дана, када је требало озбиљно размишљати о моћима државе да заштити новинаре од оних којима смета њихов поштен професионални рад и о спорости правде за „посленике седме силе” од које, испоставља се, ето, има толико јачих, заправо несавладивих подземних снага – откривен је један новинарубица. Било је то, истина, у четвртом делу телевизијске играрије „Шесто чуло”, али је коинциденција деловала непријатно и створила утисак потпуне неприкладности.

Овај, тврде на ТВ Пинк, оригиналан ријалити шоу смислио је Тихомир Арсић користећи спремност публике да се забавља криминалним причама. И поред обиља криминала који свакодневно куља из емисија вести, много је поклоника ТВ фикције у којој доминирају криминалци, терористи, полицајци, форензичари, адвокати, судије...Уз велики број варијација крими серија у текућем ТВ програму („Истражитељи”, „Ред и закон”, „Њујоршки плавци”, „Злочиначки умови”, „Дијагноза: убиство”...) гледаоци су неосетно увучени у свет злочина. Сада им је дата прилика да у њему преузму улогу инспекторакриминолога и да, паралелно с гостима у ТВ студију, трагају за убицом и гласајући (наравно СМС-ом) освоје и награду.

Потврђујући потпуну и очигледну заснованост на стереотипима и обрасцима постављеним у страним серијама и филмовима ове врсте (добисмо чак и локалну бондовску шефицу „М”), епизода „Мемоари невидљивог човека” користила је и неке домаће особености. Актуелан је био слој радње који говори о доброј сарадњи полиција „екс ЈУ региона” колико и то што осумњичени долазе из Сплита, Сарајева, Скопља, Београда. На недавну изјаву Јова Капиџића „Био сам Бог”подсећа и реплика јунака „Шестог чула” која гласи „Писао сам историју”.

А тај јунак, народни херој и бивши удбаш Маузер, био је нико други до југословенски филмски великан Бата Живојиновић. Да је овде имао нешто више простора да глуми него да буде леш, могао је да конкурише самом себи у популарности – мада се чини да је његова слава као Валтера недостижна. Но, пре би јој се могао примаћи неким драмским ликом чврстог, одлучног, па и задртог борца за идеале и идеологију него оним који тумачи, на пример, у „Сељацима”.