Пулицер за текст од 400.000 долара

Многи су се кладили да ће ове године „Пулицер” за истраживачко новинарство најзад пожутети и отићи у руке таблоида „Нешнел инквајерер” за причу о неверству некадашњег демократског преткандидата за председника САД Џона Едвардса. Иако се испоставило да је таблоид с разлогом терао ову браколомну романсу из које се испилило и једно дете, Едвардс је, притиснут доказима, све накнадно признао, уцвеливши своју супругу која му је иако болесна од канцера здушно помагала у кампањи, „Нешенел инквајерер” није био те среће да му припадне најпрестижније новинарско признање. Но, награда за категорију истраживања, најређи жанр у данашњем инстант новинарству, ипак је раздрмала традиционални медијски модел, јер отишла је у одаје мало познате онлајн редакције од тридесет двоје запослених.

„Про публика” је млада непрофитна агенција у којој су запослени ветерани старог кова и млађи ентузијасти,  основана пре две године са циљем да промовише истраживачко новинарство. Редакција, најчешће празна, смештена је на Менхетну, а новинари су попут некадашњих славних истраживача увек на неком „лицу места”. Тај теренски рад финансирају различите фондације, а проистекле репортаже често потпуно бесплатно уступају новинским кућама. Задатак сваког појединца у овом колективу је да никада и ни под каквим условима не размишља о профиту.   Пол Стајгер, један од оснивачких уредника „Про публике” , који се приволео овој врсти професионалног изазова после плодоносног стажа у ангажованом и много пристраснијем „Волстрит џорналу”, тврди да је посао у маленој редакцији на Менхетну лишен сваког партијског лобирања, без икакве идеологије уз најдоследније поштовање стандарда новинарске непристрасности. Стајгер је, одмах пошто је у понедељак увече било познато да је редакција овенчана „Пулицером”, рекао како би ово могао бити модел за спас новинарства. Награде су, наравно, лепе, али још је лепше и веселије што смо доказали да наш непрофитан и непристрасни модел може да делује и у времену када у трци за профитом изумиру читаве редакције нарочито у штампаном новинарству. (/slika2)

„Пулицер” је у ствари додељен Шери Финч, новинарки која је уједно и лекар са дипломом и докторском дисертацијом са престижног Јејла. Она је ауторка неколико књига о болницама, пацијентима и лекарима на ратним подручјима, али је „Пулицера” освојила за домаћу тему. Она је после неколико година истраживања написала репортажу о поступцима лекара у једној изолованој болници у Њу Орлеансу после „Катрине”, када је Америка доживела шок пред призорима сиромаштва, немоћи и хаоса какав се до тада виђао само на ТВ екранима у извештајима из неразвијеног света.

„Сада је очигледно да је много професионалних лекара одиграло улогу у одлуци да се пацијентима убризга смртоносна доза аналгетика и да се многим пацијентима то и догодило”, примећује Шери Финч у репортажи од 12.800 речи, коју пише у првом лицу. Њену причу објавио је недељни магазин „Њујорк тајмса”, онда када је она била комплетна, у августу прошле године, четири године после „Катрине” за коју се сматра да је укуцала завршне ексере у политички ковчег тадашњег председника Џорџа Буша. Дуготрајно истраживање и припремни радови за ову једну репортажу коштали су, према неким наводима, 400.000 долара. Тим од 32 новинара избацио је у етар прошле године 138 репортажа од којих су готово све биле много јефтиније од пулицеровске, али свеједно јако скупе за стандардне профитне медијске куће. Али гесло и циљ редакције Пола Стајгера је да се „разоткрију штетне или погубне појаве, како би се допринело променама у друштву”, како је написао на својој веб-страници.

Док традиционални медији смањују и секу своје редакције, и све мање сати посвећују истраживањима, „Про публика” чини управо супротно. Није чудо што је јавност поздравила одлуку Колумбија универзитета из Њујорка који је ове године уз три награде „Њујорк тајмсу” и четири „Вашингтон посту” једну медаљу доделио потпуно неконвенционалној медијској кући. Свака од ових титула за различите жанрове доноси по десет хиљада долара у кешу. А то је само четрдесети део трошкова за награђену репортажу Шери Финч. Са друге стране, као лекар са дипломом најпрестижнијег универзитета, Финчова је могла да прави милионе. Изабрала је да их троши на новинарске текстове.

--------------------------------------------------------

Плакета и 10.000 долара

Пулицерова награда, коју је установио мађарско-амерички новинар и издавач Џозеф Пулицер, додељује се у 21 категорији за највеће доприносе у новинарству (14 награда) и уметности (7).

Први „Пулицер” додељен је у јуну 1917. године, а од тада се добитници признања проглашавају сваког априла, мада су се категорије кроз историју мењале.

Добитнику награде за јавну службу следи златна медаља, док лауреати у преосталим категоријама добијају плакету и новчану награду од 10.000 долара.

Кандидати у категоријама изван новинарства морају бити грађани САД. У новинарству могу бити и странци, али да су њихови чланци или фотографије објављени у америчким новинама.