Колективни одмор

Први пут после Другог светског рата и други пут за осамдесет година постојања Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" у Београду затворена је за кориснике. Одлуком Богољуба Мазића, заменика директора са овлашћењима директора, од 17. јула до 7. августа запослени користе три недеље колективног годишњег одмора. Како смо у разговору са Богољубом Мазићем сазнали, разлог је замена грејних инсталација у Универзитетској библиотеци и околним факултетима.

Међутим, да у овој научној институцији колективни годишњи одмор због замене грејања није једини проблем сазнало се и из писма Анђелије Деметровић, библиотекара Универзитетске библиотеке у пензији, које је под насловом "Неодрживо стање у библиотеци" недавно објављено у рубрици "Међу нама" нашег листа. У том писму Богољубу Мазићу је замерено због самовоље, лошег финансијског стања, због укидања надлежности за сва спорна питања Стручном већу, као и због укидања Одељења периодике (кажу после 80 година), што се више година не набавља стручна периодика и због замрзавања Одељења народне књижевности у дому – легату Војислава Јовановића у Београду.

У поменутом писму Анђелија Деметровић поставила је питање ректору Универзитета у Београду зашто после 14 месеци није именован директор Библиотеке.

Разговарајући о набројаним проблемима са Богољубом Мазићем, који је на овој функцији годину и по дана, чули смо да Управни одбор Универзитетске библиотеке, који чине три професора са Београдског универзитета и два члана колектива, предлаже управника, односно директора.

– У писму објављеном у рубрици "Међу нама" не каже се горка истина да у последње четири године нисмо добили личност коју би Савет Универзитета опуномоћио да буде директор управо зато што се на том Савету дешавало да група људи из колектива, незадовољна избором, лобира код професора, чланова Савета Универзитета, да до избора уопште ни не дође. Иначе, на Савету Универзитета, који чини више од 90 чланова, за сваку такву одлуку потребно је већинско изјашњавање. Дешавало се да буде довољно само два гласа против, па да избор буде заустављен. Захваљујући томе четири групе од по три угледна професора Београдског универзитета дали су неопозиве оставке на чланство у Управном одбору библиотеке. Ипак, очекује се усвајање новог Статута Универзитета, који би донео неке промене и у процедури избора директора Универзитетске библиотеке, рекао је Богољуб Мазић који је у библиотеци пре именовања обављао послове везане за информациону делатност.

У вези са финансијским пословањем библиотеке наш саговорник је изнео податак да је извештај о пословању библиотеке усвојио Управни одбор, а да је прошла година, што се финансија тиче, била успешнија него иначе – отворена је нова читаоница у сутерену, први пут су добијена наменска средства за куповину страних књига, онлајн библиографија, и друго.

– Незадовољство колектива узроковано је малим примањима, а библиотека заиста има материјалних проблема и згради је потребна комплетна обнова. Буџет је мали, рачунарска опрема застарела и недовољна. Али, и уз све тешкоће, постизали бисмо и боље резултате да није сталних закулисних игара дела колектива који није дорастао улози модерног библиотекара на Универзитету, наглашава Мазић.

Као разлог што Стручно веће није формирано, Богољуб Мазић је навео податак по којем би требало да га сачињавају сви запослени са високом и средњом стручном спремом, што је око 70 људи. Они би требало да одлучују о свим стручним питањима већином гласова, а директор би био само извршилац њихових одлука.

– Тешко је замисливо да би трансформација библиотеке у складу са свим потребама модерног универзитета могла да се води на овакав самоуправни начин. Трудим се да будем оперативан, и по потреби се састајем са мањим бројем људи, рекао је Мазић.

Одељење за народну књижевност формирано је, према речима нашег саговорника, легатом нашег познатог научника и професора Војислава Јовановића, који је он завештао библиотеци.

– Тамо је било три до четири корисника годишње, а да држимо четири запослена за тај број, нерационално је. Имам овлашћења за нову организацију рада у библиотеци и сматрам да за овај простор у Бирчаниновој улици треба осмислити неке нове садржаје, додао је наш саговорник.

На питање да ли ће Одељење периодике бити затворено, Богољуб Мазић је одговорио да ова служба остаје да ради и даље, али се интегрише у Одељење фондова ради рационализације пословања. Као ноторну неистину Мазић је оценио и тврдњу да библиотека годинама не набавља научну периодику.

– Истина је једино да библиотека не купује сопственим средствима штампане часописе, осим за размену са иностраним партнерима. Међутим, библиотека добија на поклон од Народне библиотеке Србије и библиотеке Матице српске све домаће часописе, а 17.000 страних часописа у електронском облику доступно је свим читаоцима библиотеке, преко Конзорцијума за обједињену набавку КоБСОН, средствима која за то одваја Министарство науке и заштите животне средине, објаснио је Мазић.

Када је реч о потребама студената који уче у летње време, Мазић нам је објаснио да у јулу и августу највише петнаест студената седи у читаоници, и да кратак престанак рада библиотеке неће донети много штете.

--------------------------------------------------------------------------

Незадовољство запослених

Запослени у Универзитетској библиотеци незадовољни су одлуком о престанку рада јер сматрају да су и ранијих година, у летњим месецима када је радно време било скраћено, корисници већ били оштећени. Познато је да и преко лета студенти читају и спремају испите и потребна им је читаоница, а и научници користе ово време за истраживања. И наш саговорник наглашава да је параметар на основу којег се свуда у свету мери квалитет неког универзитета управо квалитет његове библиотеке, књига, доступних информација и приступа интернету. Ипак, како кажу запослени, Универзитетска библиотека лети није прекидала рад – била је отворена до 14 часова, док су библиотеке у Студентском граду и на факултетима биле затворене.