Пилотова процена под сумњом

Пошто се из дана у дан објављују нови подаци и докази о томе како је дошло до авионске несреће у којој је погинуо пољски председник Лех Качињски и још 95 путника и чланова посаде авиона „тупољев-154”, све је више назнака да је највероватније велика одговорност пилота за ову трагедију. Првобитну информацију да није у питању технички квар опреме јуче је потврдио и потпредседник руске владе Сергеј Иванов, рекавши да је прелиминарном анализом „црних кутија” утврђено да рушењу авиона у Смоленској области у Русији није претходила експлозија и пожар, као и да су сви мотори радили у редовном режиму.

„Мотори авиона били су у потпуности функционални до тренутка удара у земљу”, рекао је, како преносе руске агенције, руски вицепремијер на седници државне комисије за утврђивање узрока катастрофе.

Итар-Тас јавља да је Иванов додао и да би дешифровање „црних кутија” требало да буде готово до краја недеље, док је начелник Истражног комитета при руском Тужилаштву Александар Бастрикин рекао да ће за преглед места пада авиона истражитељима бити потребно још три до четири дана. Бастрикин је рекао и да је са пољским главним тужиоцем уговорено све што је потребно да се учини за завршетак истраге.

Татјана Анодина, начелница Међудржавног ваздухопловног комитета, рекла је да ће дешифровање допунског рекордера из авиона „тупољев-154”, који је прекјуче пронађен, бити спроведено у Пољској уз учешће руских стручњака. Анодина је додала да ће рад на одређењу правца летења на последњој етапи бити ускоро завршен, као и да ће започети пренос делова летелице са места несреће на место где ће се чувати на аеродрому.

Медији у Пољској и Русији протеклих дана спекулисали су о различитим узроцима несреће – од техничког квара, преко грешке пилота, до тога да пилот није разумео контролора лета који је наводно говорио на руском језику. У разговору за „Политику” капетан Предраг Радосављевић, председник Удружења цивилних пилота Србије, објашњава све техничке детаље који могу довести до овакве незгоде.

Он објашњава да се приликом слетања авиона у односу на технику и временске услове разликује да ли се користи прецизни систем прилаза или непрецизни систем прилаза, при чему у оба случаја постоје веома прецизне процедуре слетања и комуникације пилота и контроле лета тако да ту не може да дође до „неспоразума и неразумевања у комуникацији” како су поједини медији објавили.

Према расположивим подацима, аеродром „Северни” у Смоленску нема такозвани ИЛС (Instrumental landing sistem), систем који приликом слетања попут левка наводи авион и по висини и по правцу, већ поседује само навигациони уређај НДБ (Non-Directional Beacon), који се користи само за правац слетне стазе, али не наводи авион по висини и правцу, тако да је заправо могуће извести само визуелно слетање. Како је магла у време несреће била густа, постоје претпоставке да капетан авиона није могао да види тачно полетно-слетну стазу, иако је од НДБ уређаја имао радио-сигнал да се приближава у добром правцу.

Према речима капетана Радосављевића, ИЛС омогућава да се без опасности авион спусти на веома ниске висине, како би пилот видео писту и по лошим временским условима. Он објашњава да пре слетања пилот одређује минималну висину прилаза са које би требало да види писту, при чему се ова висина одређује у складу са навигационим уређајима, мапом аеродрома и временским условима.

„Не доводите себе у опасност уколико се придржавате минималне висине прилаза пре визуелног уочавања писте, односно тла. Међутим, ако је пилот непрецизан или на своју руку процени да би могао да се спусти, на пример, 50 метара ниже од минималне висине прилаза са које мора да уочи тло, онда је могуће да закачи неку препреку на тако ниским висинама”, каже председник Удружења цивилних пилота Србије.

Иначе, један сат пре удеса, на аеродром у Смоленску је слетео владин „јаковљев” YАК-40 са пољским новинарима, без икаквих проблема, али како су се временске прилике убрзо погоршале, следећи авион, руски „иљушин” Ил-76 преусмерен је на аеродром Внуково код Москве, при чему је исти савет контрола лета упутила авиону у којем је био пољски председник.

Радосављевић објашњава да пилот не мора да послуша контролора летења и да је пресудна процена и одлука пилота.

„Пилот је крајњи фактор који одлучује. Контрола лета може да каже да су временски услови лоши и да препоручи слетање на други аеродром, али пилот одлучује о томе да ли ће да спусти авион и где. У тој ситуацији, контролор лета евентуално може да каже да је аеродром затворен због временских услова”, објашњава Радосављевић и додаје да комуникација између контроле лета и пилота не мора да буде пресудна за успешно слетање.

Он додаје да уколико и контролор и пилот говоре руски, они могу да разговарају и на руском језику, а не на енглеском језику што је стандард.

Павел Пљуснин, контролор лета на аеродрому „Северни” у Смоленску, који је руководио слетањем авиона Леха Качињског, рекао је за руски портал „Лајфњуз” да није могао да утиче на одлуку команданта посаде да не спушта авион у условима лоше видљивости пошто га пилот није извештавао о томе на којој се висини налази. Према његовом мишљењу, разлог за то могло је да буде лоше знање руског језика.

Међутим, капетан Радосављевић подсећа да уколико се не разумеју контролор и капетан авиона, капетан може да тражи да му се спелују информације, тако да су немогуће језичке препреке. Осим тога, пољска „Газета виборча” јуче извештава да је 36-годишњи пилот срушеног авиона одлично знао руски језик.

Према информацијама руских медија, капетан срушеног авиона је на прилазу направио три круга изнад аеродрома како би проценио да ли ће се прилике променити, те да је после тога одлучио да слети. Радосављевић објашњава да се углавном највише два пута покушава прилаз авионом.

„Чим пилот после два прилаза не успева да види писту и спусти авион, уобичајено се одустаје од слетања на тај аеродром, јер се знатно повећава могућност кобне грешке, а и сувише времена се троши на покушаје успешног прилаза писти”, објашњава Радосављевић.

 ---------------------------------------------

Пилоти „нису имуни” на притиске

Капетан Радосављевић додаје да пилоти „нису имуни” на притиске путника (кад су у питању политичари) тако да се неретко дешава да и у небезбедним условима спусте авион.

Према његовим речима, у бившој Југославији више пута се догодило да на притисак високорангираних политичара, који су у авиону, пилот спусти летелицу упркос лошим приликама.

„У нашем ваздухопловству је долазило до оштећења летелица и отпуштања пилота због таквих потеза, али то је синдром источноевропских земаља у којима политичари и њихово окружење врше притисак на пилоте”, каже Радосављевић.

Према неким верзијама, пилот Аркадијуш Протасјук је журио да слети како Качињски не би закаснио на комеморацију у Катинској шуми, али је пољски државни тужилац Анджеј Серемет рекао да нема доказа да је уочи несреће вршен притисак на пилота.